Karta za metro i sendvič sa sirom

Pisac i kolumnista NIN-a Dejan Tiago Stanković prisetio se davnog događaja iz Londona, koji opisuje “iracionalnu potrebu” stanovnika sa prostora bivše Jugoslavije za “opstrukcijom sistema”.  

“S početka devedesetih godina, dogodilo se da radio Bi-BI-Si u Londonu, raspiše konkurs za novinara stažistu na našem jeziku, pa se prijavilo nas nekoliko, uglavnom svi sveže stigli u Englesku, bliski po godinama, siromašni i željni takvog posla. Ceo dan smo imali ispit. Pisali smo nešto na zadatu temu, prevodili vesti, čitali u mikrofon i na kraju radili test opšte kulture. Stavili su Englezi sve nas kandidate u jednu sobu oko stola, podelili nam svima isti test i otišli. Vratiće se za sat i po. Ćutali smo i radili svako za sebe, ali nije dugo trebalo dok nije počelo domunđavanje. Englezi se nikako nisu pojavljivali, pa se društvo opustilo, počelo da upoređuje odgovore, da se dogovara, dok na kraju nismo sve isprepisivali jedni od drugih, usaglasili da sve bude 100 % tačno i predali Englezima identične odgovore. Podsećam da je to bilo usred rata, a nas je bilo iz svih zaraćenih strana, čak smo se možda i mrzeli. Svi smo bili nezaposleni ili prali tanjire, skoro pa izbeglice, i jedni drugima direktni konkurenti za željeni posao. Opet, naša je iracionalna potreba da opstruiramo sistem, prevagnula. A možda je bio i neki drugi razlog, ne znam, što više mislim to mi je manje jasno, ali znam da o posledicama nismo razmišljali. Pre nego što smo otišli dali su nam pare za kartu za metro i po sendvič sa sirom. Na kraju niko nije dobio posao. Makar ne niko od nas. Dobio je neko koga su već imali. Konkurs je zapravo bio formalnost, a mi statisti. S tim sendvičem je završena nekolicina novinarskih karijera.”

(NIN, 1. 3. 2018. godine)