EBRD upozorava na nedovoljnu konkurentnost Zapadnog Balkana
Zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i približavanje EU, ali mora da unapredi svoje ekonomske performanse, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u juče objavljenom izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija regiona.
U izveštaju se navodi da je podsticanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Albaniji, BiH, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji da napreduju ka eventualnom članstvu u EU. Međutim, po mišljenju EBRD, biće potrebne decenije čak i po optimističkom scenariju, da region dostigne prosečan životni standard EU. Puno približavanje, kako se navodi, zahtevaće od ovih zemalja utvrđenu i sveobuhvatnu “reformsku agendu” za unapređenje produktivnosti i investicija. A slaba produktivnost osnovni je problem koji koči ekonomski razvoj regiona posle godina nedovoljnih investicija, slabih institucija i nepovoljnog poslovnog okruženja. Takođe, dodaje se da slabe institucije i preveliko prisustvo države u nekim industrijama, onemogućavaju privatni sektor koji daje glavni doprinos ekonomskoj proizvodnji, da dostigne pun potencijal. U izveštaju se navodi da je produktivnost privatnog sektora na Zapadnom Balkanu na samo 60 odsto nivoa u EU, i to kod prerađivačke industrije 55 odsto, a kod usluga 70. Unapređenje produktivnosti i rasta sprečavaju prezaduženost preduzeća, “slaba inkluzija mladih”, nelojalna konkurencija sive ekonomije, korupcija, glomazna poreska administracija, problemi sa isporukama struje i ograničeni prostup finansiranju. Sve to, naveo je EBRD, ostavlja Balkan s 20 miliona stanovnika i okružen članicama EU s prosečnim BDP po stanovniku od samo četvrt BDP zapada Evrope. Ukazuje se da država mora da ima važnu ulogu u omogućavanju rasta, ali tako što će obezbediti “vladavinu prava, stabilno makroekonomsko okruženje i jasna pravila za biznis”.
Inače, EBRD, koji je u Londonu juče bio domaćin trećeg Zapadnobalkanskog investicionog samita, na kome je učestvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić, vodeći je institucionalni investitor na Zapadom Balkanu sa više od deset milijardi evra ulaganja kroz 600 projekata. Prema informacijama “Frankfurter algemajne cajtunga”, EBRD se nigde ne angažuje intenzivnije nego u ovom regionu, pa “investicije u ovih šest zemalja iznose godišnje više od 560 evra po stanovniku”, dok poređenja radi, u istočnoevropskim članicama EU, “na primer u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj ili u baltičkim zemljama, iznose 330 evra“.
