Junker za brži ulazak Srbije i Crne Gore u EU, Mogerini za “paket”
Evropska unija će ove godine pružiti važnu političku podršku zemljama Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Uniji, jer je među evropskim partnerima prevagnula svest da je taj region ponovo opterećen sukobima i nestabilnošću koji bi mogli da se odraze i na EU.
To su agenciji “Beta” preneli diplomatski izvori EU u Briselu, koji su istakli da će već danas u Sofiji čelnici Evropske komisije (EK) i bugarskog predsedništva EU zaokružiti odrednice za strategiju koja će raščistiti put ka članstvu zapadnobalkanskih zemalja u EU. U martu će Savet ministara, a možda i sami lideri EU, rekli su ovi izvori, proceniti domete te strategije i šta su partneri na Zapadnom Balkanu konkretno uradili na putu ka članstvu. Razlog je i to, kako su predočili, što je postalo vidljivo da taj “pomalo zaboravljeni, a možda i zapušteni prostor” nastoje da popune vanevropske sile, od Rusije, Kine, Turske, pa do muslimanskih centara moći, i tamo uspostave ekonomska i politička uporišta.
Kako ističu diplomate, “ova godina će svakako biti važna i obeležena događajima za Zapadni Balkan”, iako neke opipljivije, “posebne materijalne EU potpore ne treba očekivati”. Izvori EU objasnili su da se strategijom, na kojoj radi prevashodno tim predsednika EK Žan-Kloda Junkera, Srbija i Crna Gora vide kao prve moguće članice Unije 2025, mada svakako pod uslovom da sprovedu sve nužne reforme i uslove, uključujući za Srbiju presudan sporazum o odnosima s Prištinom. Srbija i Crna Gora su, kako se napominje, vidno odmakle u evropskim reformama u odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu i otud Junker i EK smatraju da se to mora uvažiti, jer se do članstva u EU može doći jedino pojedinačno, kako se to sprovedenim uslovima i reformama i zasluži. Ipak, izvori “Bete” navode da visoka predstavnica Federika Mogerini smatra da svi koji u regionu imaju “evropsku perspektivu” treba da budu uključeni u proces pridruživanja. Na pitanje koliko je s ovim planovima usklađeno i vidno jačanje prisustva i uloge SAD u regionu, diplomate u Briselu uzvraćaju da su “očigledno s obe strane Atlantika slična razmišljanja o razvoju u regionu”. EU krugove u Briselu, međutim, naglašava se, najviše zabrinjava zamršena i loša politička situacija u Prištini, što koči i dijalog s Beogradom, ali, s druge strane, i nepovoljne prilike u BiH.