Demokrate u Senatu traže od SAD veće angažovanje u Srbiji

Senatori iz američke Demokratske stranke traže da SAD odvoje više novca za Srbiju kako bi se suprotstavile uticaju Rusije, kao i da visoki američki zvaničnici više posećuju Beograd.

U delu izveštaja senatskog odbora za spoljne poslove o ruskom uticaju u Evropi, navodi se da je u Srbiji, prema podacima Stejt departmenta, značajno povećan broj nevladinih organizacija i medija s proruskim stavom, čemu se treba suprotstaviti, posebno imajući u vidu centralnu ulogu Srbije na Balkanu. Izveštaj je juče objavio najviše rangirani demokrata u senatskom odboru Ben Kardin, koji je rekao da dok američki predsednik Donald Tramp na međunarodnom planu ne radi ništa, ruski predsednik Vladimir Putin “nastavlja da poboljšava svoj asimetrični arsenal i traži dalje mogućnosti da omete vlade i podrije podršku demokratskim i međunarodnim institucijama koje su SAD i Evropa gradili poslednjih 70 godina”. Srbija je važna zemlja u regionu s obzirom na centralni geografski položaj i komplikovanu skorašnju istoriju s raspadom Jugoslavije, navodi se u dokumentu. Izveštaj “Putinovi asimetrični napadi na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije po nacionalnu bezbednost SAD” potpisali su samo članovi senatskog odbora iz Demokratske stranke. Kako se ističe, vlasti Srbije ne rade dovoljno na suprotstavljanju uticaju Moskve i dodaje se da je “ako Srbija želi da uđe u EU, mora preduzeti korake da se suprotstavi ruskom asimetričnom arsenalu”.

Prema kongresnim podacima, SAD su za Srbiju u fiskalnoj 2014. obezbedile 22,9 miliona dolara, u 2015. godini 14,2 miliona dolara, a u 2016. godini 16,8 miliona dolara. Za 2017. Obamina administracija je tražila 23 miliona dolara, dok je Trampova u budžetu za 2018. tražila 12,1 milion dolara. Naglašava se da SAD moraju da rade na “više ekspanzivnom i više preduzetničkom pristupu” koji dugoročno investira u izgradnju otpornosti i jačanje demokratskih institucija, uključujući njihov kapacitet da se suprotstave dezinformacijama. Vašington takođe treba, dodaje se, da nastavi da radi na podršci naporima Srbije da bude više energetski nezavisna, budući da je najviše zavisna od energenata uvezenih iz Rusije. Ističe se da je prisustvo SAD u regionu primetno smanjeno od pada Slobodana Miloševića, pre više od 17 godina. “Rusko angažovanje s liderstvom Srbije stoji u oštrom kontrastu s angažovanjem SAD. Predsednik Vučić se sastao s predsednikom Putinom najmanje 12 puta od 2012. Poslednji predsednik SAD koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter 1980. Da popune tu prazninu, više zvaničnika SAD, uključujući članove Kongresa, treba redovno da putuje u region i prima visoke goste u Vašingtonu. SAD treba da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da ozbiljno rade na saradnji sa zemljama i saveznicima širom Evrope radi odbrane od malignih uticaja i pomognu zemljama da završe integracione procese”, navodi se u dokumentu.