Što su Vučićevi saradnici više pajaci, to on blista kao “državnik od formata”

Novinar Teofil Pančić pita se zašto se kod pevanja Ivice Dačića pred Erdogonom “svi ponašaju kao da u tome i celom pratećem cirkusu (teško je pronaći blažu, a odgovarajuću reč) nema ničega neobičnog, a na razne načine i nedostojnog, nedostojanstvenog, čak ponižavajućeg”?

“Ipak, ako bismo sve ovo pripisali samo na lični raboš Ivice Dačića, ne bismo ni mi bili mnogo manje neozbiljni od njega. Ovo s pevanjem možda jeste krenulo kao njegov lični hir, ali odavno nije tek njegov problem. Ono je, naime, simptom jednog stanja uznapredovale devastacije. Tako nešto je moguće zato što Aleksandar Vučić, jedini stvarni vladar Srbije, to ne samo da dozvoljava nego na neki način i ohrabruje, jer svako dobrovoljno samouniženje njegovih saradnika i poslušnika samo podvlači njegovu, Vučićevu ‘veličinu’. Što su oni više kepeci i pajaci, to on u njihovom okruženju izrazitije blista kao ‘državnik od formata’. Naravno, da bi tako nešto bilo moguće, moralo se pristupiti ozbiljnoj demontaži i obesmišljenju svih institucija, standarda, kriterijuma vrednosti, svih temelja na kojima počivaju zdravo društvo i solidna država. Taj posao je obavljen tako temeljito uspešno da je sada sve moguće, pa i raspevani ministar skromnog sluha i ubogog ukusa.”

(Slobodna Evropa, 12. 10. 2017. godine)