Botovsko uvođenje slona u prodavnicu porcelana

Pisac Svetislav Basara navodi da ima autoriteta koji dugovečnost Starog Egipta pripisuju dalekovidosti i mudrosti njegove istoriografije koja je dostojnim beleženja smatrala isključivo faraonske rođendane, verske svetkovine…”dočim je tendenciozno prećutkivala izgubljene ratove, nerede i pobune robova, kojih je svakako bilo i o kojima nas izveštavaju istorije susednih naroda”.

“Strategija, međutim, drevnih egipatskih istoričara nije bila da neblagovremeno i neobjektivno obaveštavaju javnost – kako to mi današnji vidimo – nego su tako postupali zato što su verovali da neke stvari i događaji – ma kolio bili burni – naprosto nisu dostojni istorije. Izgledalo je kao Kosmodisk, ali je delovalo. Nezabeleženi izgubljeni rat posle deset godina, više nije bio izubljen, a nepomenuti meteži i pobune već koliko sutra se nisu ni dogodili. (…) Staroegipatski istoričari su prećutkivali stvarne pičvajze, novosrpski pak botovi iz lojalnosti prema sendviču – pardon, Vučiću – priviđaju i izmišljaju pičvajze i tamo gde ih nema, a sve je to, skupa sa svim našim svakodnevnim pičvajzima, proizašlo iz paroksizma samoviktimizujuće psihologije koja smatra da se – ako “nam” se ne događa rat, državni udar ili atentat – u stvari ništa i ne događa. (…) Ako u komarcu vidiš slona, time nećeš povećati komarca, ali ćeš zato slonu omogućiti da nesmetano uđe u prodavnicu porcelana.”

(Danas, 19. 9. 2017. godine)