Mokrenje udalj – glavno takmičenje u srpskom političkom višeboju

Glavni urednik nedeljnika “Vreme” Dragoljub Žarković kaže da „što su reči bahatije i poganije, iza njih se krije dublji povod nego što bi se dalo naslutiti“.

„Niko tu nije nevin. Ni kad je reč o opoziciji, ni kad je reč o vlasti. Urino-kultura postala je marker za društveni tumor koji već dobrano razjeo mogućnost civilizovanog dijaloga. Onaj ko pristojno govori gotovo da zvuči anahrono, a dijalog je zamenjen nadgoranjavanjem (ili, srpski rečeno: nadjebavanjem) i ta disciplina mokrenja udalj je glavno takmičenje u srpskom političkom višeboju i postaje dominantno obeležje scene, na kojoj se rastaču već dobrano rastočene vrednosti društva. Gnev, bes, očaj i bespomoćnost sabijaju se u 140 slovnih znakova koliko može da se strpa u jedan tvit, a kad nema druge scene, kada je dijalog prekinut, onda tu kulja sve i svašta. Doprinos tome daje, nažalost, i predsednik države koji pred širokim auditorijumom vadi nekakve opskurne tvitove za koje niko nikada ne bi ni čuo da ih on, rekao bih sladostrasno, i ne objavljuje. (…) On tobože razdrlji grudi pred streljačkim strojem u kome u suštini nema nikoga – a i ako ima nekog baš potpuno poludelog, eno su organi bezbednosti i reda da ga privedu pameti.“

(Vreme, 7. 9. 2017. godine)