Žalbe posmatračke misije “Građani na straži” Upravnom sudu

Kako kaže Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži” za “Istinomer vesti”, od 18 prigovora koliko je ova misija podnela Republičkoj  izborna komisiji, 15 je odbačeno, nakon čega je posmatračka misija podnela 11 žalbi Upravnom sudu.

Postoje četiri tipa nepravilnosti u ovih 11 žalbi, za koja je veoma važno da saznamo stav suda, kaže Dimitrijević. Prvi slučaj je kasno otvaranje biračkog mesta, gde mesto nije otvoreno u 7, nego u 9 ili pola 10, a da se nije produžilo glasanje. RIK je stao na stanovište da to nije prekid glasanja, nego kasnije otvaranje, pa ne postoji obaveza da se glasanje produži u onoj dužini koliko je prekid trajao.”

“Na osnovu zapisnika, kojeg su fotografisali posmatrači, mi smo utvrdili da postoje greške, da postoji višak listića u kutiji. Međutim, od RIK-a smo dobili zapisnike koji nisu bili isti kao oni koje su nam fotografisali posmatrači”, objašnjava Dimitrijević drugi tip nepravilnosti. “Promena se sastojala u tome što su brojke prepravljane od strane predsednika biračkog odbora, i potom parafirane. I onda se u obrazloženju RIK-a čulo da su u tim određenim slučajevima predsednici biračkih odbora primetili određene greške kada je birački materijal stigao do lokalne samouprave i onda izmenili, recimo, broj nevažećih listića tako da se onda sve slagalo. Ako je to tako, koja je onda svrha isticanja te jedne kopije zapisnika u javnost, ako ona posle može da se menja?”, pita se Dimitrijević

Treći tip je nepravilnosti je propagandni materijal u krugu od 50m od biračkog mesta, kaže on. “Sve je fotografisano i priloženo, međutim, i to je ekspresno odbačeno i rečeno da nema dokaza da je to baš u tom trenutku fotografisano. Prisustvo plakata u krugu od 50m je jedan od razloga za obaranje rezultata na tom biračkom mestu, ako se neko žali, a mi se jesmo žalili. Postavlja se pitanje – koja je još informacija osim fotografija potrebna?”

Najzad, četvrta kategorija je glasanje bez dokumenta. “Mi smo na dva biračka mesta primetili da se ne koristi UV lampa prilikom identifikacije birača, i da se ne traži lična karta. I ti prigovori su odbačeni uz obrazloženje da prigovarač nije dao dovoljno dokaza da se to stvarno i desilo, a članovi biračkog odbora nisu dali nikakav prigovor. Rečeno je da je trebalo da se tačno kaže ko su ti ljudi koji su glasali bez dokumenata, kako se zovu, a posmatrači nemaju prava da vode evidenciju, da se mešaju u rad biračkog odbora, niti da legitimišu ljude – mogu samo da prebroje koliko je to bilo ljudi i da jave u štab”, kaže Dimitrijević

Po njegovim rečima, odluke Upravnog suda po ovim žalbama se očekuju u ponedeljak, 10. aprila.