Nema te gluposti koju vlast neće da uradi zbog “Beograda na vodi”

Glavni urednik nedeljnika “Vreme” Dragoljub Žarković primećuje da se “upokojena zgrada Glavne železničke stanice nije ni ohladila, a na njenom odru nadležno ministarstvo priredilo je performans o dobrim vestima iz tog sektora”.

“Ne bih da budem zlurad, ali moram da pitam gde se u medijskom bespuću izgubila ona pompezna izjava da se stara stanica ukida šest meseci pre roka, što je trebalo da bude vrhunski dokaz sposobnosti onih koji planiraju takve projekte. To pitanje se prosto nemeće samo od sebe. Da je Glavna u centru grada bila zatvorena u roku, dakle tek za šest meseci, mogla je i nova Glavna, u Prokopu, biti dovedena koliko-toliko elementarnoj nameni i ljudskim potrebama. Zato nam je na toj vampirskoj izložbi upriličenoj u starom zdanju ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović obećala da će uskoro u Prokopu biti postavljeni liftovi, pokretne stepenice, otvoreni novi šalteri i sve ono što stanicu čini stanicom. Zar to nije moglo biti urađeno za tih šest meseci, odnosno zašto se žurilo sa zatvaranjem stare? Odgovor na to pitanje teško da ćemo da dobijemo dokle god su ovi na vlasti jer je njima važniji ‘Beograd na vodi’ nego svi mi zajedno i nema te gluposti i nepočinstva koje neće da urade radi ovog državnog projekta, koji je u suštini privatan i s kojim je vlast toliko srasla da je osnovana pretpostavka da su se svi tu dobro ugradili. A što se više ugrađuju, više mu daju na značaju i više ga veličaju. Žurba oko ukidanja koloseka diktirana je verovatno interesom investitora. To samo po sebi nije ni nemoralno ni nelogično. Ali je i nemoralno i nelogično da se taj interes ostvaruje na štetu građana. No, ni to s uklanjanjem koloseka, kao što se moglo i predvideti, nije tako jednostavno. Narečena ministarka dan, dva nakon izložbe u staroj stanici rekla je da će prevoz opasnog materijala biti izmešten sa pruge oko Kalemegdana za nekoliko meseci. (…) Ako se investitoru mnogo žuri, nije nemoguće da transport tog materijala počne da se obavlja auto-cisternama kroz Beograd, pa ko preživi taj Bopal na točkovima. Mogao bi to da bude ‘Beograd na metanu’ a kupci stanova u onim kulama imali bi, osim kuriozuma da im se u 21. veku fekalije slivaju u septičke jame, i divan pogled na veličanstven požar, neviđen od vremena kada su Tihi i Prle upalili nemačku garažu.”

(Vreme, 5. 7. 2018. godine)