“Dogovor lidera EU od Srbije i Balkana pravi tampon zonu za migrante”

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da nakon dogovora lidera Evropske unije o migrantima Srbija i ceo Balkan ostaju tampon zona i poslednja stanica na putu izbeglica ka EU.

Đurović je za “Betu” izjavio da su članice Unije odlučile da po svaku cenu izmeste problem migracija sa svog terena i da se pokuša sa formiranjem centara za prihvat van teritorije EU. “U svetlu na samitu potvrđene eksternalizacije tog pitanja i zaustavljanja migracije van EU, položaj Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana ostaje položaj tampon zone, koja u sistemu povezanih sudova usporava migraciju od Turske duž Balkanske rute ka Uniji i može da ublaži i iznenadne prilive u slučaju novog talasa ljudi nalik onom iz 2015. godine”, rekao je Đurović. Podsetimo, lideri 28 članica EU su na samitu u Briselu postigli dogovor o migracijama, posle pretnje Italije da će blokirati zajednička saopštenja ako njeni evropski partneri ne preuzmu precizne obaveze za prijem migranata. Između ostalog, dogovoreno je da se migranti “relokalizuju” na dobrovoljnoj bazi, da se ojača kontrola spoljnih granica Unije i da se pruži snažnija solidarnost sa zemljama prvog ulaska migranata. Đurović je rekao da će, posle te odluke, Srbija za većinu izbeglica postati “poslednji svetionik nade” da se dokopaju Zapada i boljeg života i da oni neće odustati od toga, bez obzira na to da li će kao i do sada biti gurani natrag i odvraćani od ulaska na teritoriju EU. “Imajući u vidu da se najveći broj izbeglica koji ulazi sada u Srbiju orijentiše ka Bosni, a da tamo ide pre svega zato što se suočava sa sve oštrijim tretmanom na mađarskoj i granici Srbije i Hrvatske, i redovnim ilegalnim deportacijama nazad, samo je pitanje vremena kada će i BiH sama ili uz podršku drugih država, poput Hrvatske, pokušati da zaustavi ulaske ljudi i početi sve da ih vraća u Srbiju”, kazao je Đurović. On je dodao da je nerealno misliti da je Srbiju zaobišao talas migracija samo zato što ti ljudi odmah odlaze u Bosnu, jer Balkanska ruta i dalje postoji i vodi kroz Srbiju i to se neće promeniti na duži rok, iako se sada migranti znatno kraće zadržavaju u našoj zemlji. “Šta će se desiti ukoliko ljudi ne budu mogli pored Hrvatske i Mađarske da prođu ni u Bosnu, ostaje pitanje o kome moramo da razmišljamo i da imamo sopstvenu politiku i strategiju prema ovom globalnom fenomenu. Sudeći po porukama sa samita, za migraciju nema druge zajedničke politike osim politike njenog zaustavljanja van ili na samim granicama EU”, kazao je Đurović. Dodao je da i dalje postoji opasnost da najveći teret migracije ostane na nekoliko zemalja članica na samim obodima Unije kao do sada, koje su već preoterećene, kao što su Italija i Grčka”.