Fiskalni savet: Državne plate komplikovane i neobjektivne
Sistem plata u državnom sektoru Srbije i dalje je previše komplikovan, neobjektivan i neretko su razlike u platama za ista zanimanja i radno mesto 70 odsto, ukazao je juče Fiskalni savet.
A preporuka saveta je da plate u državnim službama naredne godine budu uvećane od pet od šest odsto. Istraživanje Fiskalnog saveta pokazalo je i da je višegodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala ionako lošu strukturu zaposlenosti. Paušalna povećanja plata u delovima javnog sektora – prosveti, zdravstvu, službama bezbednosti i administraciji, dodatno su, kako je naglašeno, uvećala neuređenost sistema zarada. “Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata”, naveo je Savet u analizi “Zarade u državnom sektoru: Stanje i smernice za reformu”. Plate u državnom sektoru utvrđuju se na osnovu dugačke liste sektorskih zakona i vladinih uredbi i zaključaka; formirane su 23 različite osnovice; više je od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu. “Promene ovih elemenata najčešće se sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira, i neopravdano se favorizuju pojedini sektori, zbog čega su narušeni odnosi između zarada u raznim delovima državnog sektora i unutar njih”, upozorio je Fiskalni savet i preporučio sveobuhvatnu reformu sistema zarada i zaposlenosti državnoj službi.
Ocenjeno je da uređen sistem zarada i adekvatan broj zaposlenih stručnih radnika predstavljaju temelj fiskalne održivosti i moderne i efikasne države. Kako se naglašava, to je Vlada prepoznala i te reforme stavila na visoko mesto liste prioriteta na početku fiskalne konsolidacije 2015-2017. godine, ali su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci uglavnom izostali. Osnovna preporuka Saveta za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji je da ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u “opštoj državi” mora da bude zakonski ograničeno na ispod stope rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Svi zaposleni u “opštoj državi” trebalo bi, kako se navodi u studiji, da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a ne da se posebnim sektorskim propisima veće privilegije daju samo određenim grupama, kao na primer, previsoke prosečne zarade u MUP-u i manje zarade zaposlenih u zdravstvu. Po proceni Fiskalnog saveta, odgovarajući odnos između najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih u opštoj državi trebalo bi da iznosi 1:12 po ugledu na evropske zemlje, a da za isti rad budu i jednake plate.