Prodaju karte za ništa koje vodi u nigde, a putovaće se nikada

Pisac Dragan Velikić kaže da je nedavno u Budimpešti primetio da su na bivšem Moskovskom trgu sagrađene pokretne stepenice pod otvorenim nebom kako bi građani mogli lakše da pređu sa jednog nivoa trga na drugi.  

“U isto vreme buduća glavna beogradska železnička stanica Prokop nema ni liftove, ni pokretne stepenice, tako da je uspinjanje, ali i silaženje, pa još sa prtljagom, nova atletska disciplina. Ista pamet koja je smislila Prokop kao središte beogradskog železničkog čvora projektuje metro koji povezuje dva nigde. Pa još prodaje karte za to ništa koje vodi u nigde, a putovaće se nikada. Prelistavajući nedavno sajt reda vožnje pograničnog saobraćaja Srpske železnice, naišao sam na rečenicu koja kao da je pobegla iz nekog romana. Citiram: ‘Voz Horgoš – Segedin ulazi u drugu godinu svog nepostojanja’. Kakav obrt! Ući u nepostojanje. Pa, još vozom. Kao što i Beogradski maraton ulazi u prvu godinu svog nepostojanja. Iz Evropske atletske federacije stigao je dopis da se Beogradskom maratonu oduzima sertifikat zbog neisplaćenih dugova. Dakle, nismo više deo evropske porodice maratonaca. Sada možemo da trčimo sami za sebe. Beogradski maraton je izgubio sve vrednosti, uticaj i kredibilitet. Sa ovom vlašću nama su nepostojanja suđena. Jer, kada se kupi karta za nepostojeći metro sasvim je prirodno da se delimični povraćaj otetog novca od plata i penzija zove povišica. Nepostojanje je naše odredište, budući da niko ne zna kako upokojiti vampira. I stanicu Prokop nemoguće je više upokojiti. Prokop je pokop beogradskog železničkog čvora. Međutim, Beogradu na vodi ionako više priliče gondole i čamci. A tek galije? Koliko samo radnih mesta za nezaposlene. Da nam mladi više ne odlaze u beli svet, već da veslaju na svom ognjištu.“

(NIN, 10. 5. 2018. godine)