Ruske diplomate proteralo više od 20 država

Više od 20 zemalja proteralo je ruske diplomate zbog slučaja “Skripalj”, a 11 evropskih država zasad tu meru neće sprovoditi, navodi “EUObserver”.

Te članice Evropske unije – Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Irska, Kipar, Luksemburg, Malta, Slovačka, Slovenija i Portugalija – saopštile su da neće proterati diplomate, ali su izrazile podršku Velikoj Britaniji i osudile trovanje Skripalja. Podsetimo, dvostruki agent Sergej Skripal i njegova ćerka nađeni su početkom ovog meseca bez svesti u engleskom gradu Solsberiju. Njihovo stanje se od tada opisuje kao kritično. Velika Britanija je za napad okrivila Rusiju i proterala 23 diplomata, dok je Moskva odbacila optužbe i najavile protivmere. Zemlje koje su sledile primer Londona i proterale ruske diplomate su: SAD (60 diplomata), Ukrajina (13), Kanada (4), Francuska (4), Nemačka (4), Poljska (4), Litvanija (3), Češka (3), Španija (2), Australija (2), Danska (2), Italija (2), Holandija (2), Albanija (2), Estonija (1), Rumunija (1), Švedska (1), Hrvatska (1), Finska (1), Letonija (1), Mađarska (1), Makedonija (1) i Norveška (1). Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je: “Kad od nas traže da jedan ili dvojica diplomata napuste zemlju uz šaputanje izvinjenja, onda tačno znamo da je to rezultat ogromnog pritiska i ogromnog ucenjivanja koji predstavlja, nažalost, glavno oružje Vašingtona na međunarodnoj sceni”. I NATO je saopštio da povlači akreditive sedam diplomata u misiji Rusije pri NATO-u, a kako se dodaje, biće odbijeni tekući zahtevi još troje za akreditive. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg istakao je da se ovim “šalje jasna poruka Rusiji da postoje cena i posledice njenog neprihvatljivog i opasnog ponašanja”. Dodaje da ta odluka “ne menja politiku NATO-a prema Rusiji”. “NATO ostaje posvećen dvostrukom pristupu, jakoj odbrani i otvorenosti dijalogu, uključujući rad na pripremama sledećeg sastanka Saveta NATO-Rusija”, ističe se u saopštenju Stoltenberga.

A ministar odbrane SAD Džejms Matis rekao je da je trovanje Skripalja i njegove ćerke “pokušaj ubistva” koji je izvela ruska vlada. On je istakao da je napad, koji je pokrenuo talas proterivanja ruskih diplomata iz zapadnih zemalja, “prilično očigledno” izveden hemijskim agensom i dodao da je to prvi napad hemijskim oružjem u Evropi od Drugog svetskog rata. Upitan da li to može da se smatra činom rata, Matis je izjavio da se radi o obrascu ruskog delovanja u kome predsednik Vladimir Putin veruje da može “verodostojno da negira umešanost”. Kao primere je naveo rusko pripajanje Krima 2014. i intervenciju u istočnoj Ukrajini, kao i navodno mešanje u američke predsedničke izbore.