“Nacrt izmena Ustava dramatično unazađuje pravosuđe”
Pojedina rešenja u Nacrtu izmena Ustava, koje je predstavilo Ministarstvo pravde, dramatično će unazaditi položaj pravosuđa u Srbiji.
To je za “Insajder” izjavila predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, koja kao jedan od problema vidi predlog da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosuđe. Ona naglašava da je do sada to mogao samo disciplinski tužilac. Boljević dodaje da je problematičan i ceo koncept novog Visokog saveta sudstva (VSS), jer će, kako je istakla, praktično sada sudije u ovom telu biti u manjini. “Do sada je u VSS bilo ukupno sedam sudija, dok je sad predviđeno da će ih biti svega pet“, rekla je Boljević, podsećajući da je ranije predsednik VSS bio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Kao dobra rešenja ona navodi to što se u Ustav vraća naziv Vrhovni sud Srbije, to što da se vraćaju razlozi za razrešenja sudija, kao i to što će predsednike sudova birati Visoki savet sudstva, a ne Skupština.
Po predloženim izmenama, Državno veće tužilaca (DVT) menja ime u Visoki savet tužilaca (VST), a ustavni amandmani predviđaju i da VST ima 11 članova. U sastavu DVT nalaze se – zamenici tužilaca, ministar pravde, republički tužilac, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, profesura i advokatura. Dok bi VSTčinili – zamenici tužilaca, pravni eksperti, vrhovni javni tužilac i ministar pravde. Ulogu Skupštine u biranju i razrešavanju tužilaca i njihovih zamenika, prema radnoj verziji izmena Ustava, preuzeo bi VST. “Smatramo da je Miloševićev Ustav davao više slobode sudijama i tužiocima. Sa ovakvim rešenjem poslanici će birati sedam članova Saveta, u odnosu na četiri člana koje biraju tužioci. Na taj način izvršiće se apsolutna politička kontrola javnog tužilaštva”, kazao je za N1 Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije. U Ministarstvu pravde naglašavaju da je u pitanju tek prva verzija koja će biti u javnoj raspravi. A ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da su se u radu “rukovodili standardima koji postoje u zemljama u regionu i preporukama Venecijanske komisije”. Inače, po završetku javne rasprave, Nacrt izmena Ustava biće poslat Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja on neće ni ući u proceduru usvajanja.