Sudija Ađijus: Haški sud sudio pojedincima, ne državama

U intervjuu za Dnevni avaz, Karmel Ađijus, sudija Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), izjavio je da “čvrsto veruje da je MKSJ ispunio mandat – da krivično goni osobe odgovorne za teška kršenja međunarodnog krivičnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. i da doprinese ponovnom uspostavljanju i održanju mira u regionu”.

Ađijus je rekao da “pravda predstavlja preduslov za dugoročan mir i stabilnost u regionu”, da će nasleđe Međunarodnog suda biti “ključno u omogućavanju budućim generacijama da shvate prošlost i suoče se s njom” i da je sada “na zemljama u regionu bivše Jugoslavije da nadograde nasleđe MKSJ-a i pozovu na odgovornost izvršioce krivičnih dela počinjenih tokom sukoba 1990-ih godina.”

“Mandat Tribunala u Hagu bio je da provede istragu i krivično gonjenje pojedinaca odgovornih za kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne država. Stoga je sasvim pogrešno reći da je MKSJ mogao pripisati odgovornost za ono što se dešavalo tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji bilo kojoj državi. Isto tako je podjednako pogrešno reći da je MKSJ mogao ‘osloboditi’ bilo koju državu takve odgovornosti”, izjavio je Ađijus.
On je rekao da je “veoma svestan” da su u regionu “još uvek vrlo prisutni revizionističke snage i negiranje zločina”, ali da je ubeđen da će činjenice koje je utvrdio MKSJ “omogućiti regionu da nastavi borbu protiv nekažnjivosti i pomiri se sa svojom prošlošću”.

Ađijus je izjavio da je jedan od razloga što su postupci toliko dugo trajali taj što je “zbog nesaradnje država, bilo potrebno mnogo godina da i poslednji begunci od MKSJ-a budu uhapšeni i prebačeni u Hag”.

“Nedostatak saradnje država u bivšoj Jugoslaviji u hapšenju ključnih optuženih osoba doveo je do dugotrajnuh kašnjenja u radu Međunarodnog suda”, rekao je Ađijus i dodao da se nada da će “vlasti i sudovi na području bivše Jugoslavije učiniti sve što je u njihovoj moći da ubrzaju domaće krivične postupke i suđenja, bez ustupaka u pogledu osnovnog prava na pravično suđenje”.