Šta bi sve članovi Programskog saveta RTS-a radili da mogu?

Novinarka Olja Bećković pita se čime to preti predsednik Programskog saveta RTS-a Milivoje Pavlović kada kaže da će, povodom poslednje emisije “Da, možda, ne” autorke Olivere Kovačević, “sačekati izveštaj glavnog urednika, a da će od njegovog sadržaja zavisiti naredni koraci Programskog saveta”.

“Šta stvarno želi Milivoje Pavlović, autor naučne studije ‘Žanrovske i stilske karakteristike Miće Jovanovića’ (Miće Megatrenda – prim. o. b.), od Nenada Lj. Stefanovića – osim da smeni Oliveru Kovačević!? Ništa osim toga! Ne saslušava Pavlović Stefanovića zbog onoga što su gosti govorili, nego zbog svega što ih je Olivera Kovačević pitala! Jedan član UO RTS-a je ove nedelje, inspirisan podsećanjem na naslovnu stranu nedeljnika za koji je u vreme studentskih protesta dala intervju ćerka autora serije koja se emituje na javnom servisu, lakom rukom ispisao ovakav komentar: ’I protestuje upravo ispred tog RTS-a od koga tata dobija novac za seriju. A onda tata kaže kako je za mlade. To su teško objašnjive stvari’. Najmanje odvratno jeste to što se na slici jasno vidi da devojka uopšte ne stoji ispred RTS-a, ali pa šta i da stoji u kancelariji direktora javnog servisa? Mnogo strašnije je to što član UO u prevodu nije rekao ništa drugo, osim: ’Da se ja pitam, sledeće sezone ne bi bilo!’. Ne znam da li je u nadležnosti Upravnog odbora RTS-a da odlučuje u kojim serijama će se RTS pojaviti kao producent, ali znam da kriterijum za takve odluke nikada ne bi smeo da bude političko uverenje autora programa ili, što je još bezumnije, uverenja članova njegove familije. Uopšte se ne radi o tome da li Programski savet ima ili nema takva ovlašćenja, nego da li bi voleli da ih imaju i šta bi s njima radili da im se može.“

(Blic, 6. 12. 2017. godine)