Pročitajte “O proseravanju”!
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović ističe da je “pamćenja vredan” potez crnogorskih vlasti iz 2011, kada su stopu nezaposlenosti smanjili na pet odsto, jer su doneli propis prema kome se zdravstvene knjižice ne overavaju u birou za zapošljavanje, već u domu zdravlja, “pa se nezaposlenost preko noći istopila, jer ljudi ni do tada nisu išli na biro zbog posla, već da overe knjižicu”!
“Propis je kasnije izmenjen, nezaposlenost se vratila na starih 20-25 odsto – i to više niko ne pominje. Kao što ovde niko ne pominje Vučićevu izjavu o najvećem rastu u regionu, ili onu da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika Srbije, da neće smanjivati penzije, ili onu da će izaći na TV duel sa opozicionim liderima… Zašto to rade, kad ih stvarnost neprestano demantuje? Bilo bi najlakše reći – političari lažu. Ali nije stvar u tome. Nisu to laži. Onaj ko laže zna šta je istina, a pokušava da je sakrije. Ovde istina nema nikakvog značaja. Ova pojava se toliko proširila da je konačno dobila i teorijsku osnovu. Profesor Hari Frankfurt sa Prinstona, jedan od najuticajnijih filozofa morala u svetu, još 2005. je ovakvu praksu u javnoj komunikaciji u originalu imenovao terminom bullshit, a tako je glasio i srpski prevod Frankfurtove knjige: O proseravanju. Govorniku, kaže Frankfurt, nije cilj ni da kaže istinu ni da slaže – već da pošalje poruku o svojim vrlinama i uspesima. Ako ih nema – ništa lakše! Govoriće o protivnikovim manama i gresima – o kojima će lagati, ili govoriti istinu, opet nebitno! Besmisleno je, zaključujem, demantovati predsednika kada govori o najbržem rastu, najmanjoj stopi nezaposlenosti, ili o bilo čemu drugom. Na svaku primedbu stići će odgovor poput ovog: ‘Ako pažljivo pročitate sve primedbe protiv mene videćete da je to više ili manje lična mržnja’, ili ovog: ‘Ne mogu da zadovoljim one koji prosto mrze i koji u svemu vide nešto loše’. Još manje ima smisla pitati predsednika – može li onaj ko mrzi da bude u pravu? Naravno da može, i šta onda. Onda pročitajte Frankfurtovu knjigu. Lekovita je.”
(NIN, 28. 9. 2017. godine)