Zašto stalno pričaš da ništa nisi ukrao?

U svojoj kolumni u “Blicu” Olja Bećković piše da je na TV gledala “nekog čoveka” koji je pričao da je, za razliku od većine njegovih saradnika koji su otišli na more, on ostao kod kuće da čita, i da je čitao 2-3 knjige dnevno. 

“Da li stvarno postoji čovek nekorumpirane pameti koji na marginama buduće knjige njegovih sabranih govora ne bi upisao ova pitanja: Koja je to vrsta čoveka koja ima potrebu da obaveštava javnost da čita i koliko je čitao? Zašto bi neko imao potrebu da svako malo izgovara ‘nisam ništa ukrao’? (Kada si to u životu izgovorio, poštovani čitaoče?) Šta nagoni čoveka da se bez da ga je iko to pitao zaklinje da ‘nema nameru da beži iz zemlje’? Da li znate ko se nije bojao nikoga, a da je to na sav glas objavljivao? 

Koliko puta ste se rugali rođaku koji ima nezaustavljivi hir da se na ručku u krugu porodice hvališe da se jutros kad se probudio umio, a potom i oprao zube? Kako je ispalo da vam je toliko lako da pročitate tog nesrećnika, a da ste imuni na istu vrstu hvalisanja onim što se podrazumeva kad stiže ‘odozgo’ i prenosi ga televizija?”

(Blic, 16. avgust 2017)