“Neliberalne demokratije” su zapravo višepartijske kleptokratije

Na svom blogu poznati ekonomista Branko Milanović osvrnuo se na „neliberalne demokratije“, poput Rusije, Turske, Zaira, Crne Gore, Mađarske… (na svom Tviter nalogu je i Srbiju dodao u ovu grupu). Govoreći o ovoj pojavi, Milanović primećuje, da iako u ovim sistemima postoje slobodni izbori, manje-više slobodni mediji, sloboda okupljanja, „vrednosti“ ovakvih režima su neliberalne, a većina može da ukine neka „neotuđiva“ prava građana jednostavnim nadglasavanjem.

„Međutim, pravila igre su da samo jedna partija može da pobedi, a da drugi, u funkciji svoje bliskosti ’partije moći’ mogu da učestvuju u podeli plena. I upravo je ‘podela plena’ ključna osobina ovih režima. Oni ne dele, kao što neki komentatori veruju, ‘vrednosti’ suprotne zapadnim liberalnim vrednostima. Verujem da su ove različite vrednosti zamišljene da daju glasačima osećanje da zaista glasaju za neki naročiti ‘nacionalni’, ‘domaći’, ‘nekosmopolitski’ program, dok je pravi cilj partije na vlasti da kontroliše državu kako bi krala – bilo direktno (preko preskupo naplaćenih javnih radova ili javnih preduzeća), bilo indirektno (kroz korupciju privatnog sektora i zakone i pravila koja su na prodaju).

Stoga, partija na vlasti je jednostavno organizovana krađa koja, da bi preživela i napredovala, mora da se pretvara da štiti određene ‘vrednosti’, i najvažnije, da nastavlja da pruža finansijsku korist onima koji je podržavaju. Stoga je sistem u potpunosti klijentelistički. (…) Ključna karakteristika novih režima jeste da su višepartijske izborne kleptokratije gde samo jedna stranka može da pobedi.“