Ćutanje intelektualaca je – zločin

Novinar i predsednik NUNS-a Slaviša Lekić pita se “kako je moguće da se cunami ćutanja prekida tek s vremena na vreme”, kao ovih dana kad “intelektualna braća jedan drugom zaverenički šalju selfije sa snimcima pozivnice za inauguraciju i porukom: ‘Ne idem, a ti?!’”

“Jedna, pak, ovdašnja legenda kaže da su se posle II svetskog rata preživeli beogradski intelektualci nalazili po konfiskovanim kafanama i divanili – “Došli komunistički banditi, pa će i da odu”. Na kraju su otišli, nestali ili se ućutali – intelektualci! I krajem devedesetih, baš u osvit Petog oktobra, mnogi su neumereno strpljivo čekali da odu neki Miloševićevi banditi. Da li je moguće da nam se istorija opet ponavlja? Zašto i šta opet čekamo?! Postoji li opasnost da se jednog jutra probudimo u Srbiji u kojoj ima svega – ali više ne i kritičkog i autonomnog mišljenja? (…) Čekanje, skrivanje, apatija i ćutanje su – nečinjenje, nečinjenje je kršenje ljudskih prava, a kršenje ljudskih prava je zločin. Očekivanje da će neko sutra biti amnestiran zato što nije otišao na inauguraciju, okačite, dakle, Vučiću o rep.”

(Danas, 26. 6. 2017. godine)