“Merkel i Makron nisu razumeli složenost situacije na samom Kosovu”

Srbija će danas otvoriti samo jedno poglavlje u pregovorima o članstvu s EU, a evropske diplomate i analitičari procenjuju da tek krajem ove ili početkom iduće godine može da se očekuje neki izlazak iz zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, dok ceo evropski put regiona mora da sačeka i na temeljne promene unutar EU, navodi agencija “Beta”, pozivajući se na izvore iz EU.

Oni su, kako se ističe, naveli da nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron već na nedavnom sastanku s čelnicima Beograda i Prištine u Berlinu nisu dovoljno razumeli “složenost situacije na samom Kosovu” i zato je i otkazan novi susret 1. jula u Parizu, jer se ispostavilo da bilo kakvog pomaka u dijalogu Beograda i Prištine ne može biti. Odbijanje Prištine da ukine ogromne takse na robu iz Srbije, odbacivanje ključnih dogovora u Briselskom sporazumu i zahtev za bezuslovno uzajamno priznavanje samo su odraz uverenja naročito kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je upravo time stekao snažnu unutrašnju političku podršku i da zato “nema šta da izgubi”. Istovremeno, smatraju diplomate i analitičari, istovetne poruke u zaključcima šefova diplomatija EU 18. juna da i Beograd i Priština “ne smeju da prave prepreke” u dijalogu se tumači i time da Beograd takođe treba da sprovede neke važne dogovorene nagodbe, naročito oko energije. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je o situaciji u regionu, posebno blokadi dijaloga Kosova i Srbije, ali i Severnoj Makedoniji i Albaniji, ovih dana u Vašingtonu razgovarala s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom koji je potvrdio zainteresovanost SAD za stabilizaciju regiona i “ponovio podršku SAD posredovanju EU u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”. To su “Beti” u Briselu preneli upućeni evropski izvori koji su naveli i da SAD ne nastoje da promene okvir dijaloga, da same krenu u sređivanje pre svega ozbiljno blokiranih pregovora Kosova i Srbije, već da žele da snažnije pomognu naporima Unije. Pitanje datuma za pregovore sa Skopljem i Tiranom je EU odložila za jesen, sastanak 1. jula otkazan je najviše zbog potpune nepopustljivosti Prištine da ukloni od EU i SAD kritikovane prepreke za obnovu dijaloga sa Beogradom i približavanje Balkana EU je u celini stavljeno “na čekanje”. Ugledni evropski listovi “Pais”, “Velt”, “Figaro”, “Republika”, “Tages Ancajger”, “Soar”, “Gazeta Viborča” i “Tribin de Ženev” objavili su komentar u kojem se upozorava da je “EU pucala sebi u noge time što je za posle 2025. odložila proces ulaska u članstvo zemalja Zapadnog Balkana”. U ovom osvrtu ističe se da je EU time dovela u pitanje i sposobnost delovanja u svetu, jer, navodi se i poruka evropskog komesara Johanesa Hana da Zapadni Balkan nije “bašta negde iza kuće…već unutrašnje dvorište EU”. U analizi londonskog “Ekonomist intelidžensi junita” (EIU) ukazuje se na to da “zategnutosti oko Kosova rastu zbog carina (Srbiji i Bosni) i nedavne policijske akcije” Prištine, ali se zaključuje da “ni malo nije verovatan neki oružani sukob između Srbije i Kosova”. “Normalizacija odnosa je i dalje na dugom štapu i to će verovatno zakočiti pregovore Srbije o članstvu” s EU, dodaje EIU, uz opasku da “odmrzavanje” dijaloga Beograda i Prištine može da se očekuje tek 2020. Londonski analitički centar zaključuje ipak da “položaj Srbije kao priznatog kandidata za članstvo u EU, ali koja ne želi u NATO, a ima partnersku vezu sa Rusijom, Srbiji može dati neuobičajenu polugu u pregovorima o učlanjenju s EU”. EIU smatra da zapadnobalkanski region “može sve više postajati područje sudara upliva Rusije i uticaja EU i SAD”. U upravo objavljenoj analizi Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkanu (BIEPAG) univerziteta u Gracu, istovremeno se ocenjuje da “ukoliko se proces ka učlanjenju Zapadnog Balkana u EU ne ubrza, zemlje regiona bi mogle da razmotre i drugačija opredeljenja, uključujući jačanje veza s Kinom, Rusijom, Turskom i zemljama Zaliva”.