Srbija gradi “Turski tok” po istim nepovoljnim uslovima na koje je pristala i za “Južni tok”

Srbija posle lošeg iskustva sa propalim projektom “Južni tok”, koji je najskuplje platila od svih zemalja u tom projektu, ponovo je započela izgradnju gasovoda, koji se sada zove “Turski tok” i to pod jednako lošim uslovima, piše “Insajder”.

Za taj projekat izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom država je dala garancije za kredit “Srbijagasu” od 70 miliona evra, pored ranije uloženih 30 miliona za “Južni tok”. Radovi na izgradnji oko 400 kilometara cevovoda su počeli, a kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje, trebalo bi da bude sve gotovo do kraja godine. “Sve ovo se dešava uprkos prethodnom lošem iskustvu sa ‘Južnim tokom’ i kritike koja je stigla iz EU da Srbija dogovorene uslove nije u potpunosti ispunila. Ta činjenica se navodi i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU. Sa novim projektom u koji je ušla, Srbija nije obezbedila i nove uslove u partnerskim odnosima sa ruskom stranom. Isti nepovoljni uslovi na koje je Srbija pristala u projektu izgradnje ‘Južnog toka’ važe i za ‘Turski tok’”, navodi ”Insajder”. U zajedničkom preduzeću “Južni tok” koje je promenilo ime u “Gastrans”, Srbija ima udeo od 49 odsto, a ruska strana odnosno “Gasprom”, 51 odsto. Ta firma je osnovana zbog “Južnog toka” i u vlasništvu je matične firme, koja se i dalje zove “Južni tok”, a koja je osnovana u Švajcarskoj. Novcem će sada raspolagati ista srpsko-ruska firma, samo pod drugim imenom – “Gastrans”. Kako je objavljeno u “Insajderovom” serijalu “Energetski (ne)sporazum”, to nije uradila nijedna druga zemlja na trasi tada planiranog gasovoda, već su matične firme osnovali u svojim zemljama. Osim što je prihvatila da bude manjinski vlasnik deonice preko svoje teritorije, jedino Srbija je pristala na to da ulaganje u izgradnju gasovoda, a kasnije i ubiranje prihoda od tranzitnih taksi ide preko firme koja je registrovana van granica zemlje, tačnije u Švajcarskoj. Da je Srbija svoje učešće u propalom projektu “Južni tok” najskuplje platila govori činjenica da je samo ona pristala da istim Sporazumom iz 2008, kojim su utvrđeni osnovni uslovi za izgradnju gasovoda, bez tendera i ispod svake cene proda većinski udeo u nacionalnoj naftnoj industriji i jedinom skladištu gasa Banatski dvor u koji je ulagano decenijama pre toga, naglašava “Insajder”. Kako se ističe, jedina razlika između starog i novog projekta je ta što je prepreka koja je postojala u slučaju “Južnog toka”, u slučaju “Turskog” otklonjena. Reč je o pravilima trećeg energetskog paketa EU, koja podrazumevaju da gasovod mogu da koriste i drugi trgovci, a ne samo kompanije koje su gradile gasovod. Iz tog pravila je Srbija izuzeta, ali uz date uslove koje je morala da ispuni. Rusko srpsko preduzeće “Gastrans” trebalo je  da na nekoliko tačaka duž cevovoda ponudi pristup i drugim zainteresovanim stranama u određenom procentu. Ispostavilo se da su ti procenti manji nego što je predložila Energetska zajednica (EZ). Iz ove institucije su poručili da će njihovo mišljenje u slučaju da se ne ispune zadati uslovi, biti negativno. Na pitanje “Insajdera” šta će se tim povodom uraditi i koje bi bile posledice negativne ocene EZ po Srbiju, u Agenciji za energetiku Srbije (AERS) kazali su da je njihova odluka konačna. “AERS je u samom Aktu o izuzeću jasno obrazložio šta je uvaženo iz mišljenja Sekretarijata EZ, a šta nije mogao da uvaži u skladu sa pravnom regulativom Republike Srbije. Akt o izuzeću je konačan i pravosnažan i gasovod se gradi. Po važećim procedurama Sekretarijat EZ ne daje više nikakvo novo zvanično mišljenje”, navodi se u odgovoru. “Insajder” je ista pitanja uputio i Ministarstvu energetike, “Srbijagasu” i “Gastransu”, ali, kako se ističe, odgovori nisu stigli.