“Plagiranje Siniše Malog nedovoljno za osporavanje doktorata”

Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu zaključila je da doktorat ministra Siniše Malog nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen. To se, prenosi Radio Slobodna Evropa, navodi u izveštaju koji je zaveden sa pečatom FON-a od 3. aprila ove godine, a koji su objavili pojedini mediji.

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio je da je Komisija analizom pronašla da je u samo dva od 126 slučajeva Mali pravilno upotrebio znake navoda, te da je u jednom poglavlju doktorata bez citiranja preuzeo oko 4.500 reči. A Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, koji je pre pet godina doveo u pitanje doktorat tadašnjeg gradonačelnika Beograda, napisao je na “Tviteru”: “Znači, deco, prepisujte do mile volje – tako vam kaže komisija FON-a”. “Zamolio bih Komisiju da nam kaže koliko je procenata u redu da se iskopira od reči do reči, pa da studenti znaju – možemo da ukrademo pet procenata, ali ako pređemo pet procenata to nije dobro”, rekao je za RSE Karapandža. Stručna komisija FON-a je, kako proizilazi iz izveštaja, za analizu doktorata koristila softverski paket “Turnitin”, a proveru su uradili 21. februara ove godine. Program je pokazao da 16 odsto doktorata Siniše Malog ima sličnost sa radovima drugih autora. Međutim, u navedenih 16 odsto, Komisija je pronašla skoro sedam procenata teksta koji ne može biti sporan jer se, kako je navedeno, odnosi na nazive zakona, podzakonskih akata ili druge pravne termine, opšte poznate pojmove kao što su fraze, poštapalice ili formule, a jedan deo teksta je bio citiran na ispravan način uz navođenje izvora u fusnotama. Komisija FON-a je stoga zaključila da je 6,97 odsto rada Siniše Malog plagirano i da ti delovi “nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada”. “Stručna komisija je utvrdila nepobitnu činjenicu da za više od 90 odsto teksta doktorske disertacije nije osporena originalnost niti jednim valjanim dokazom iii argumentom”, ističe se u izveštaju Komisije FON-a. Dodaje se i da “iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovoga rada”. “Ono što je veoma poražavajuće je što je ta komisija u svom izveštaju praktično postavila standard da je potpuno dozvoljeno kopirati određene izvore, na primer kada je neko zaposlen u Vladi, odnosno u nekom vladinom telu, da kopira određene dokumente i zakone. Oni praktično kažu kako je gospodin Mali kopirao pet, šest ili sedam procenata iz izvora koja su kreirala vladina tela i da je to OK, pošto je on tada bio zaposlen u vladinoj instituciji”, rekao je Karapandža. On je  dodao i da, po njegovom mišljenju, izveštaj sadrži “više materijalnih grešaka”, o kojima će, kako najavljuje, “pisati u svojoj žalbi višoj instanci”, a to je, kako napominje, u ovom slučaju Univerzitet u Beogradu. Sednica Naučno-nastavnog veća FON-a, na kojoj bi se razmatralo i odlučivalo o izveštaju Etičke komisije, trebalo je da se, kako je najavljeno, održi juče, a na molbu RSE za razgovor sa dekanom FON-a Milijom Suknovićem, sa ovog fakulteta nije stigao odgovor. Na zahtev RSE za komentar povodom nalaza Komisije i odgovor na kritike dela stručne javnosti iz kabineta ministra nije odgovoreno, a Siniša Mali ni ranije nije davao komentare povodom optužbi oko doktorata. Karapandža tvrdi i da taj doktorat sadrži još plagijata koje Komisija nije pronašla i koji će, kako najavljuje, biti deo njegove žalbe, a koje će do tada objavljivati na svom “Tviter” profilu. “To je po meni dokaz da oni u stvari nisu imali za cilj da zaista istraže postojanje plagijata, već da odbrane ministra Malog pošto su komentarisali samo iznesene optužbe, a nisu pronašli ni jedan novi plagijat kojih ima pregršt, a koje ja do sada nisam objavio”, naglasio je Karapandža.

Podsetimo, Mali je 2013. na FON-u odbranio doktorsku tezu pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije teorijske koncepcije i iskustva Srbije”. U julu 2014. Karapandža je u svojoj analizi na sajtu “Peščanik” osporio disertaciju, ističući da je to “jedan od najgorih plagijata sa kojim je javnost u Srbiji imala prilike da se do sada susretne”. Navedeno je da je plagirano 33 odsto ili više teksta tog doktorskog rada. A grupa akademika, univerzitetskih profesora i naučnih istraživača 27. februara prošle godine predala je Rektoratu zahteve da se poništi doktorat Malog, jer smatraju da je rad plagijat i da se Mali ne promoviše u zvanje doktora nauka, a da članovi komisije pred kojima je branio doktorsku tezu budu procesuirani pred etičkom komisijom. CINS podseća da je u februaru ove godine na FON-u oformljena Stručna komisija koju su činili Dejan Erić, profesor privatnog fakulteta Beogradska bankarska akademija, Vinko Kandžija, profesor Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, i Tomaž Čater sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. Oni su doneli stručno mišljenje o originalnosti disertacije Malog početkom aprila, a kopiju ove analize Raša Karapandža objavio je na svom “Tviter” nalogu.