Bojkot parlamenta i šta posle

Istraživanje „Crte” iz marta pokazuje da bojkot parlamenta kao oblik političke borbe načelno podržava tek devet odsto građana, što je manje od podrške protestima (24 odsto), javnoj debati sa neistomišljenicima (34 odsto), i značajno manje od procenta građana koji uopšte ne podržavaju političku borbu van institucija (39 odsto).

Iako su razlozi kojima se objašnjava bojkot parlamenta razumljivi i radi se o legitimnom političkom potezu, ishodi su neizvesni, a mogućnost dodatne marginalizacije realna je opasnost. Zašto je onda ovog puta do njega došlo? O ovoj temi više u analizi Vuja Ilića.