“Pad medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu”

Ambasador Velike Britanije Denis Kif izjavio je juče da je 2018. bila najteža za novinarstvo u svetu, da je ubijeno 80 novinara, kao i da se situacija komplikuje „na svim meridijanima“, a da se na Zapadnom Balkanu beleži pad medijskih sloboda.

Kif je na konferenciji „Povratak u budućnost“, koju je organizovao BBC na srpskom, rekao da će u Londonu 10. i 11. jula biti organizovana Međunarodna konferencija posvećena slobodi medija, na koju će biti pozvani ministri spoljnih poslova, organizacije civilnog društva i medijske organizacije. „Cilj je da sve države učesnice obavežemo na konkretne aktivnosti u cilju zaštite medijskih sloboda. Želimo da ojačamo mehanizme zaštite novinara i redakcija“, rekao je Kif, prenosi “Fonet”. A Grejam Džonson, nekadašnji novinar tabloida “Sandej Miror” ispričao je na panelu kojim su se sredstvima služili tabloidi u Velikoj Britaniji. “Hakovanje mejlova, objavljivanje privatnih poruka ili poverljivih medicinskih podataka neke su od svakodnevnih aktivnosti britanskih tabloida”, rekao je Džonson, koji se osvrnuo i na propagandno pisanje tokom devedesetih godina. „Kada je NATO bombardovao Srbiju većina vesti koje sam napisao bile su fabrikovana propaganda i zbog toga se izvinjavam“, istakao je Grejam. Novinarka i nekadašnja članica Saveta za štampu Tamara Skrozza kazala je da su protivnici režima udarna tema u srpskim tabloidima, koji su otvoreno stali u odbranu režima. „Tabloidi imaju misiju da svakoga dana nekome unakaze život. Oni napadaju sve koji ne misle kao režim. Sva navodna istraživanja koja prikazuju jesu istraživanja fantomskih analitičkih centara i analitičara koji su stali u službu režima“, istakla je Skrozza. A urednica BBC Meri Hejli, koja je zadužena za projekat britanskog javnog servisa posvećenog borbi protiv lažnih vesti, navela je podatak, pozivajući se na istraživanje agencije “Ipsos”, da gotovo 80 odsto građana Srbije smatra da mediji namerno plasiraju lažne vesti. Ona je ukazala da lažne vesti ozbiljno utiču na poverenje i položaj novinarske profesije. “To je otrov koji podriva objektivno i nezavisno novinarstvo i tačnost informacija.  Lažne vesti nemaju veze sa racionalnim odlukama. Ljudi veruju u ono što žele i dele informacije koje su im dopadljive i koje grade nacionalni identitet”, objasnila je Hejli. Urednica portala “Raskrinkavanje” Vesna Radojević tvrdi da u Srbiji lažne vesti nisu fenomen, već mejnstrim, a stanje u srpskim medijima ocenjuje kao “očajno”. “Izvori lažnih vesti u Srbiji su, pre svega, političari, a to se onda preliva na medije koji idu uz vladajuću stranku”, rekla je Radojević.