Narod je rešio da živi, a vi kradljivci života i vremena nećete moći da ga zaustavite

Glumac Nikola Kojo je na protestu “Jedan od pet miliona” u Požarevcu govorio o tome kako je u tom gradu “sve i počelo”, a završiće se “jako blizu ovog mesta”. 

“To je ovde počelo. Tu se rodio, hteo on i ona njegova da naslede Tita i Jovanku. Došlo mu ono ćosavo sa gibanicom iz Sarajeva, okumilo se sa Bajčetincem i usvojiše studenta prava, huligančića, da zajedno raspiruju nacionalizam. Deluje kao neka bajka… Međutim, ta ekipica se udruži i uvede nas u ratove. Nezvanično – jesmo, a i nismo. Ali nas mobilišu i ginemo. Nismo u ratu, ali ginemo i ubijamo. Ljude koji su naši. I ti naši nas ubijaju. Do ove crte si naš, a od ove crte si njihov. A govorimo istim jezikom i isto izgledamo i volimo se, ali se ubijamo. I tako dok smo se napoubijali, nagubili prijatelja, i komšija, i rođaka, krenusmo da pijemo benzin na ulici. I krenusmo da pijemo lažnu kafu, falš viski i da glođemo prazne rafove. Onda malo hodamo, bunimo se mesecima, kradu nas na izborima, tu malo bude ovako, malo bude onako, onda nas malo bombarduju, pogine nam par hiljada ljudi i dece na noši i otkinu nam još jedan deo teritorije.  I onda se pojavi nada u vidu jednog čoveka,  a onda nam ga oni lepo ustrele kao psa. Onda bude još sve i svašta. A onda mladi huligan preotme vlast i reši da sam sa svojim hajducima zarobi državu. I da je opljačka, poružni, porobi, obesmisli i uspe u tome. A mi? Mi sedesmo i čekasmo da nam neka opozicija reši probleme. Da ne grešim dušu, neki su pokušali, neki su i uspevali, iako su blokirani i anatemisani u svom delovanju. Ali, neki su pristali da budu trojanski konj i da se ušunjaju u naše redove. Ali, provalismo ih – nastade im ono trojanski, ostade konj. I to obična raga koju je ovaj narod spreman da pojede kao i ove što nam se ne skrivajući posraše u živote. I to se upravo sada dešava. Sada se desio narod koji je rešio da živi, koga vi kradljivci života i vremena više nećete moći da zaustavite. Da li će se to desiti za par dana ili za koji mesec, završićete ovde, gospodo. Ovde, odakle je sve i počelo. Jako blizu ovog mesta, počinje na Z. E, tamo ćete se lepo na šetnji u krugu igrati i ’Obori helikopter zarad slikanja’, i ’Ubij ženu na rampi’, i ’Sruši centar grada pod fantomkama’, i ’Doktoriraj za dan’, i ’Napravi gondolu na istorijskome objektu, ali pre toga poseci drveće’… I svega čega ste se igrali dok smo vam mi dozvoljavali da nas, što bi se književnim jezikom reklo, zajebavate. Vi ćete tu da u miru dočekate starost, a oni drugi, manje važni, biće lustrirani kao i ovi što su se predstavljali kao naši. To su oni koji su sa vama igrali kozaračko kolo, ali po vašim ucenjivačkim pravilima. Vi se niste držali za ruke kao sav normalan svet, vi ste se držali, a i dalje se držite – za jaja. U tom vašem pokvarenom kolu. I zato, gospodo – ni Kurta ni Murta!“

(Protest u Požarevcu, 15. 3. 2019. godine)