Zvaničnici u Briselu: Želimo Srbiju u EU, uz nekoliko bitnih uslova

Francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo, koja je nedavno u Beogradu izjavila da sve dok EU iznutra na sredi svoje redove Srbija ne može ući u članstvo Unije, sad je naknadno objasnila stavove Pariza da se “EU nije dovoljno angažovala za učvršćenje mira na Zapadnom Balkanu”.

Ona je u izjavi pariskom listu “Kroa” istakla “da se na Zapadnom Balkanu ne može održati postojeće stanje, već tamo stvari idu u dobrom, ili lošem pravcu… i Francuska se otud mora ponovo posvetiti Zapadnom Balkanu koji je postao ‘mrtav ugao francuske diplomatije'”. Zvaničnici u okruženju visoke predstavnice EU Federike Mogerini su agenciji “Beta” u Briselu rekli da ipak nema sumnje da sve članice Unije podržavaju “jasnu perspektivu” ulaska u članstvo onih država Zapadnog Balkana koje blagovremeno budu ispunile nužne uslove. A ti “imperativni uslovi” su naročito vezani za uspostavljanje vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, slobode medija i prethodnog rešavanja bilateralnih sporova, što je za Srbiju posebno pitanje Kosova. Francuska ministarka je ipak ukazala na to da sve države EU ne dele isti stav oko učlanjenja u Uniju država Zapadnog Balkana. “Uostalom, iako 27 članica EU različito gleda na proširivanje, svi su saglasni da se mora povećati pomoć i pospešiti partnerstvo sa državama Zapadnog Balkana”, kazala je Loazo. Funkcioneri u Evropskoj komisiji ponovili su odlučan stav EU da vlasti u Prištini moraju da ukinu ogromne carine na srpsku robu da bi se obnovio dijalog i naveli da je Federika Mogerini o tome nedavno razgovarala s najvišim zvaničnicima SAD Nensi Pelosi i Majkom Pompeom, a razmena mišljenja je obuhvatila i “krajnje složeni razvoj u BiH”. Francuska ministarka Loazo je, kako su primetili, samo ponovila stav predsednika Emanuela Makrona da sve dok se ne reše unutrašnje krize u Uniji, kao i posledice izlaska iz članstva Velike Britanije, strukture EU neće biti u stanju da prime nekog novog člana. A moguće je, predočio je Makron, da Srbiji ili Crnoj Gori, ako kroz sedam-osam, možda i desetak godina ispune sve uslove, a dotad Unija ne sredi svoje redove, bude ponuđen poseban EU pridruženi status, ali ne i puno članstvo. Loazo, koja je osim Srbije posetila i Severnu Makedoniju, stavila je do znanja da i zvaničnici u Skoplju misle da je na Balkanu status kvo neodrživ i da se sve odvija jedino ili dobro ili loše “pa postoji istinsko očekivanje da EU bude daleko aktivnija u regionu”. “Nije dovoljno što su o tome razgovarali lideri EU, trebalo bi možda osmisliti proces u koji će biti uključeni razni politički činioci”, istakla je Loazo. Na pitanje novinara “Kroa” da li je neuspeh EU “to što je dijalog Beograd-Priština na mrtvoj tački”, francuska ministarka je uzvratila da se “EU možda nije dovoljno angažovala u prilog miru na Balkanu, a to treba da bude jedan od naših prioriteta”. “Kad se dve strane prepuste jedna drugoj, pregovori se zakoče, odluka Kosova da nametne dodatnu carinu od 100 odsto na srpske proizvode je poražavajuća za pregovore”. Na pitanje kako se u Parizu gleda na moguću razmenu teritorija između Beograda i Prištine, Loazo je kazala da “nisu spoljne zemlje te koje treba da odlučuju o uslovima za rešavanje sporova i mi unapred ne postavljamo neke crvene linije umesto zainteresovanih strana “. Dodala je da je Francuska potpisala sporazum o uspostavljanju u Beogradu sedišta Francuske agencije za razvoj koja će delovati u regionu. “Ali, prethodno je nužno da Srbija bude skinuta sa ‘sivog spiska’ Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca, a to su zemlje visokog rizika kad je reč o pranju novca”, rekla je Loazo.