Mi smo žrtve medijskog zračenja, koje nas je osebičilo
Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo kaže da protesti „imaju ultimativni cilj da ujedine ljude, te da rashipnotišu i razmađijaju žrtve propagande“.
„Jer, snaga propagande je facinantna, čak i u ovom veku, kada su informacije gotovo svakome dostupne. Ako bismo neku ulicu nazvali Ulica žrtava propagande, to bi morala biti veoma duga ulica. Bulevar. (…) Ne očekujem od svakoga angažovanost, ne očekujem čak ni hrabrost, ali minimalno pokazivanje svesti o tome šta se dešava nekome ko živi vrata pored nas očekujem od svakoga. Naša glavna boljka upravo je to atrofiranje saosećanja, smrt solidarnosti i gledanje svog posla uz sramotno geslo ’izvini, ništa lično’. (…) Protesti su prvi ozbiljniji znak suprotstavljanja takvom nametnutom mentalitetu, koji nam je ušao u kosti. Jer, mi nismo samo to. Kada se desi radikalno zlo poput poplava, mi nismo takvi; pri glavnom udaru migrantske krize poneli smo se prema unesrećenim ljudima mnogo bolje nego neki susedi. Zadržavam, otud, legitimno pravo na tvrdnju da mi nismo neljudi. Nego žrtve medijskog zračenja kojem smo izloženi, koje nas je osebičilo. Ako imaš režim koji je interesna družina a ne stranka, to je direktna instalacija principa ’zbrini sebe, gazi druge i ne mari za njih, ako se nisu snašli – njihov problem’. Protesti su suprotno od toga. Protesti su ’čuvaj leđa bližnjem svom’.“
(NIN, 21. 2. 2019. godine)