Nema rešenja krize dok ne vidimo slike Oliverovih ubica na naslovnim stranama

Novinar Ljubodrag Stojadinović kaže da je Putin stigao u Beograd “dan posle samrtne godišnjice, koju bi njegov domaćin rado izbrisao iz nepouzdanog pamćenja”, i odbacio je “kao teg koji ga neopozivo vuče ka dnu blatnjavog vira”.

“Ljudi su čekali ispred hrama da vide Putina. Ili da bar budu sigurni da je tu. ‘Ovo mi je najradosniji dan u životu’, rekao je neki čiča ogrnut barjacima. ‘Ljubi ga baka!’, rekla je baka. ‘Ja sam ovdi za našu zemlju, će čekamo Putića da ni bude dobro’, dodala je druga baka. ‘Želeo sam da ga dodirnem’, rekao je čovek dovezen sa Kosova. Putin ne voli da govori na predizbornim mitinzima. Rekao je da neće govoriti. A ipak su mu podmetnuli mikrofon. Rekao je jednu rečenicu: Hvala na prijateljstvu. I odleteo. Usplahireni domaćini su ostali da naprave bilans. Bilo je sjajno, ovako nikada i nigde nije bilo. Svaka čast šefe, sijali ste pored Putina. Odelo, orden, držanje… Pa vaše poklonjenje prilikom okačinjanja Nevskog. Neviđeno! Ali, šta je sa godišnjim parastosom Oliveru Ivanoviću? Da li je i tamo vođa bio sjajan, rastužen taman koliko treba. Morao bi da zna: nema rešenja kosovske niti bilo koje krize dok ne vidimo fotografije ubica na naslovnim stranama. Vreme je za slikanje, gospodo, ili šta god da ste.“

(Peščanik, 18. 1. 2019. godine)