“Srbija i dalje manjkava demokratija”

Srbija je i dalje u grupi država ocenjenih kao manjkave demokratije i njena pozicija na listi zemalja rangiranih prema nivou demokratije nije se promenila u prethodnih godinu dana, pokazao je novi izveštaj “Ekonomist intelidžens junita” (EIU), dela Grupe “Ekonomist”, koji se bavi istraživanjima i analizama.

U izveštaju “Indeks demokratije 2018: I ja takođe?”, koji je obuhvatio 165 država i dve teritorije, 20 zemalja svrstano je u grupu puna demokratija, 55 su manjkave demokratije, 39 je u grupi hibridnih režima, a 53 su autoritarni režimi. Iz toga proizlazi da samo 4,5 odsto globalne populacije živi u državama pune demokratije. Prvi put za tri godine globalni Indeks demokratije u 2018. nije se pogoršao, ali nije bilo ni napretka. Srbija je dobila ukupno 6,41 poen (10 je maksimalan broj poena), kao i godinu dana ranije, tako da je na 63. mestu na globalnoj listi, koje deli sa Tunisom, i jedanaesta na regionalnoj. Najviše poena Srbija je dobila u kategoriji izborni proces i pluralizam 8,25 , a najmanje za političku kulturu 5,00 i funkcionisanje vlade 5,36. Od zemalja iz okruženja, malo bolje je od Srbije pozicionirana Hrvatska sa 6,57 poena, dok su ispod Srbije Albanija sa ukupno 5,98 poena, Makedonija sa 5,87, Crna Gora sa 5,74 i BiH sa 4,98 poena. U regionu istočne Evrope, kome pripada i Srbija, ukupan Indeks demokratije je neznatno unapređen, na 5,42 sa 5,40 poena u 2017, kada je je bio na istorijskom minimumu, a u poređenju sa 5,76 poena u 2006, kada je indeks prvi put rađen. Nijedna od tih 28 zemalja nije u grupi država sa punom demokratijom, a 12 su manjkave demokratije, 11 članica EU i Srbija. Sledećih devet zemalja iz istočne Evrope su hibridni režimi, to su ostale zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgizija, a preostalih sedam su u grupi autoritarnih režima. Na globalnoj listi zemalja rangiranih prema Indeksu demokratije nema promena –  ponovo je Norveška na vrhu, a Severna Koreja na dnu. U odnosu na prethodni izveštaj, izdvojila se Kostarika, jedina zemlja koja se u 2018. priključila grupi punih demokratija i popela sa 23. na 20. mesto globalne liste.

Zapadnoevropske zemlje i dalje su uglavnom u grupi država sa punom demokratijom, ali je i tu, kao i među zemljama istočne Evrope, bilo velikih padova. Tako je Italija pala za 12 mesta na globalnoj listi, Turska za deset, a Rusija za devet. Na svetskom nivou, kako se navodi u 11. godišnjem izveštaju EIU, učešće u politici raste u poslednjih deset godina, a u 2018. taj rast bio je dovoljan da spreči pad ukupnog indeksa. Kada je reč o ostalim kategorijama, globalni rezultat za izborni proces i pluralizam isti je kao godinu dana ranije, dok je kod funkcionisanja vlade, građanskih sloboda i političke kulture zabeležen pad.