Poverenik: Rešenja u nacrtu zakona vode ka manjoj transparentnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je juče da je dostavio Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kako se navodi, Poverenik je ocenio da nacrt izmena Zakona, pored nekih poboljšanja, sadrži rešenja koja će neizbežno imati za posledicu snižavanje ostvarenog nivoa prava na pristup informacijama i načela transparentnosti. Predloženim izmenama otežava se rad poverenika u utvrđivanju činjeničnog stanja kada organi vlasti odbiju pristup informacijama, a ujedno se ne obezbeđuje transparentan postupak izbora poverenika. Glavne primedbe poverenika odnose se na izuzimanje pojedinih organa vlasti iz primene Zakona, izuzimanje Narodne banke Srbije iz postupka pred poverenikom, otežan rad povereniku u utvrđivanju činjeničnog stanja i neuređivanje transparentnog postupka izbora poverenika. Poverenik je ocenio da je predloženim izmenama očigledna namera da se od primene Zakona potpuno izuzmu tzv. društva kapitala sa većinskim vlasništvom države, kao što je “Telekom Srbija” ili “Er Srbija”. Ta kategorija subjekata je inače bila najproblematičnija u dosadašnjoj primeni Zakona, jer su informacije o svom radu neosnovano uskraćivali mnogo više nego drugi obveznici zakona, ukazao je poverenik. Prema predloženim izmenama Zakona i NBS je pridružena organima protiv kojih nije moguće izjaviti žalbu povereniku, u slučaju povrede prava. To se obrazlaže ustavnim položajem ovog organa, a taj argument bi u tom slučaju mogao da se odnosi i na sve druge organe koji imaju regulatornu i kontrolnu ulogu nad NBS.

Prema povereniku, zabrinjava i predloženo rešenje kojim se suprotno i Zakonu o tajnosti podataka ograničava pravo poverenika u pogledu mogućnosti pristupa svakom “nosaču” informacije, pa se tako povereniku onemogućava dobijanje kopije dokumenta koji sadrži poverljive podatke, što potpuno obesmišljava ovlašćenja poverenika da proceni zakonitost odluke organa. Time se ujedno obesmišljavaju bezbednosne provere i to stepena “državna tajna” ili “strogo poverljivo”, a koje su prema Zakonu o tajnosti podataka prošla sva lica koja bi mogla da imaju pristup poverljivim informacijama. U Nacrtu zakona nisu predviđene odredbe kojim se omogućava izbor poverenika na transparentan način po, primera radi, konkursu kao što je to slučaj sa drugim organima, već ga isključivo stavlja u domen političkih stranaka. Poverenik je apelovao da Ministarstvo pažljivo razmotri i uvaži dostavljene predloge na Nacrt, piše u saopštenju.