Govoriti i pisati tuđe utiske kao svoje je bezbednije, ali i bednije
Novinarka Olja Bećković ističe da nije dovoljno da o nekom događaju čitamo samo u novinama, već je važno da ljude o kojima smo čitali „pre nego što zauzmemo stav, vidimo i čujemo i na televiziji.“
„Prošle nedelje mediji su objavili vest o ’skandalu iz Arilja’. Prema navodima iz novina, predsednik skupštine opštine je na poziv direktora škole sa sve suprugom besplatno otputovao na školsku ekskurziju umesto đaka generacije čiji roditelji nisu imali 350 evra. Užas! Prostakluk! Bezobrazluk! (…) Utisak mojih očiju jeste da je čovek izbrukan iz nekih sasvim drugih razloga od onih o kojima se priča. (…) Malo kasnije sam gledala i gostovanje gospođe koja je takođe postala lice sa naslovne strane pod oznakom ’skandalozno’. Uz fotografiju u kupaćem kostimu predstavljena je kao ’bivša Playboy zečica’, koja je postala deo pi-ar tima Narodnog pozorišta, a sve je obogaćeno citatom njene izjave: ’Više sam ja uradila za Narodno pozorište nego ceo njihov tim’. (…) Utisak mojih ušiju jeste da je od svega što smo mogli da čujemo najuverljivija bila rečenica koja se u nekom trenutku njenog izlaganja otela drugom gostu u studiju, v.d. direktoru Drame: ‘Gospode Bože!’. Ali je moj utisak i da je ova gospođa medijski obrukana bez sopstvene krivice. (…) Direktor škole sa početka teksta čim je pukla medijska bruka podneo je ostavku. Upravnik pozorišta nije. Ukoliko je istina ono što je o aferi ‘ekskurzija’ rekao predsednik skupštine opštine, onda nije sasvim jasno zašto se direktor povukao. Kao što nije jasno šta upravnika pozorišta čini spokojnim ako je istina ono što priča urednica tromesečnika izabranog za plaćenu promociju. Ono što je jasno jeste da makar sve pročitali i svakog videli i čuli o tome šta je stvarno istina – mi pojma nemamo! Zašto bi se onda uopšte toliko trudili da sve pratimo ako na kraju, ništa osim utiska nemamo? Zato što je važno da umesto tuđim govorimo svojim rečima i da mislimo svojom umesto tuđom glavom, tako je i sa utiscima. Govoriti i pisati tuđe utiske kao svoje svakako je mnogo bezbednije. Ali i bednije.“
(Blic, 10. 10. 2018. godine)
