“Najnoviji Nacrt ustavnih amandmana nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije”

Ministarstvo pravde Srbije objavilo je Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji su, kako se ističe, usklađeni sa preporukama Venecijanske komisije, ali predstavnici struke nisu zadovoljni predloženim rešenjima.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da najnoviji Nacrt nije uvažio većinu zamerki Venecijanske komisije i da osim kozmetičkih, ne sadrži suštinske promene. “Kada se pojavio prvi nacrt ustavnih amandmana u aprilu, izneli smo sugestije i pozvali da se napravi radna grupa koja će uključiti stručnjake, prvenstveno profesore ustavnog prava. To se nije htelo i zato me ne iznenađuje što se suštinski sada ništa nije promenilo i što sve primedbe i dalje stoje”, rekla je Boljević za “Betu”. Ona je naglasila da je jedan od najvećih problema to što nije rešen odnos tri grane vlasti, jer se “sudska vlast ne može ograničiti zakonodavnom i izvršnom vlašću, već samo zakonima”. I predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić smatra da najnoviji Nacrt nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije i da nije saglasan sa Akcionim planom za poglavlje 23 Vlade Srbije. On je za “Betu” rekao da je osnovnim dokumentom za pridruživanje EU predviđeno da najmanje polovina članova u budućem Visokom savetu tužilaca (VST) budu zamenici tužilaca koje biraju kolege. “Međutim, tekst Ministarstva pravde predviđa da samo četiri člana biraju same kolege u tužilaštvu, a šest posredno ili neposredno bira parlament, što ostavlja mogućnost da Savet bude pod kontrolom politike. Da bude paradoks veći, sada su tužioci većina u takvom telu”, kazao je Ilić. Prema njegovim rečima, amandmani ne odgovaraju temeljnom dokumentu za proces pridruživanja EU koji je “ispregovaran sa članicama EU”, zbog čega mu se čini da Srbija hoće u EU po “svojim pravilima”.

A direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević izjavio je za “Betu” da je Ministarstvo pravde izvršilo usaglašavanje teksta Nacrta prema minimalnim standardima, dok naprednija rešenja nije uzelo u obzir. Istakao je da je cilj izmena Ustava bio isključenje političkog uticaja na funkcionisanje pravosuđa, što je i predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23, ali da je resorno ministarstvo ovakvim nacrtom odstupilo od deklarisane politike Vlade Srbije. Kazao je da će 18. septembra biti organizovan okrugli sto u Beogradu povodom predloženih ustavnih amandmana, koji će biti prilika da strukovna udruženja i druge organizacije civilnog društva iznesu svoje stavove. “Za nekoliko dana započinje rasprava o ponuđenim rešenjima, sa kojim se pre svega moraju složiti građani, zbog kojih se depolitizacija sudstva i sprovodi. Jukom apeluje da se u raspravi moraju čuti i uvažiti stavovi ustavnopravne nauke i struke sudija i tužilaca, koji se godinama i decenijama zalažu za unapređenje pravosuđa, kao i profesora iz ove oblasti, a koji su do sada ostali po strani”, rekao je Antonijević.