Šabić: Nacrt zakona kao da je pisan u interesu bezbednosnih struktura, a ne građana

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je juče da je “impresioniran” vrlo velikim brojem izuzetaka koje Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđa u korist raznih “nadležnih organa”, u odnosu na prava koja bi trebalo da garantuje.

“To nacrt čini veoma nekonzistentnim i ostavlja utisak da je pisan više u interesu ‘bezbednosnih struktura’ nego građana”, rekao je Šabić za agenciju “Beta”. Istakao je da je “manje-više isti stav” kao njegov iznet i u ekspertskom mišljenju Evropske komisije, koje je Ministarstvo pravde “doskoro uskraćivalo našoj javnosti”. Šabić je podsetio da i u mišljenju EK piše da “što se tiče strukture Nacrta zakona, kombinacija pravila koja se odnose na Policijsku direktivu i na GDPR u jednom tekstu, dovodi do problema konzistentnosti”. “Veliki broj izuzetaka čini Nacrt zakona preterano komplikovanim i time manje transparentnim. Ovo, takođe, utiče na čitljivost teksta. S obzirom na to da je zaštita podataka o ličnosti osnovno pravo u EU, potrebno je posebnu pažnju posvetiti tome da zakon bude jasan, jer građanima omogućava brojna važna prava. To ne izgleda da je tako u predmetnom nacrtu”, citirao je Šabić mišljenje EK. Poverenik je naveo da je način izražavanja i jezik Nacrta zakona neshvatljivo konfuzan i komplikovan, teško razumljiv, čak i pravnicima specijalistima. Dodao je da je veliki problem i to što autori Nacrta zakona očigledno nisu vodili računa o prirodi akata EU sa kojima Srbija treba da uskladi svoj pravni poredak. Podsetio je da je još u proleće prošle godine stavio na raspolaganje Vladi model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da je taj model prošao široku javnu raspravu, dobio podršku niza relevantnih subjekata, da je 18 specijalizovanih NVO čak i formalno zatražilo od Vlade da se odmah pristupi donošenju novog zakona, a da osnovu predstavlja model Poverenika. “Međutim, iako je čak i Vlada u Akcionom planu za Poglavlje 23, koji je usaglašen sa EU, navela da će model Poverenika biti osnova novog zakona, to se nije dogodilo. U svakom slučaju, imali smo više nego dovoljno vremena da o ovom modelu sprovedemo i još jednu, formalnu javnu raspravu, da svako ko ima primedbe ili sugestije to iznese, da ako nađemo za shodno, korigujemo tekst modela. I da imamo nov, sa standardima EU usaglašen zakon. Umesto toga, imamo već ko zna koju po redu veoma lošu i praktično neprimenljivu verziju Nacrta zakona. Zbog čega, to nije pitanje za mene”, zaključio je poverenik.