Ovo ne može da se reši savezima i opozicionim dogovorima nego – pobunom

Reditelj Goran Marković ističe da još veruje u pobunu, koja je “jedna od najvažnijih stvari u ljudskom životu”, dodajući da se “verovatno celog života oslanjao na Kamijevog ‘Pobunjenog čoveka’”.

“Mi se stvarno nalazimo u apsurdnoj situaciji: ne znamo gde su nam granice zemlje, nemamo pojma koje nam je društveno uređenje, živimo pod strašnim pritiskom jedne autoritarne vlasti koja ne bira sredstva i koja je usko povezana sa mafijom… Nema koordinata u kojima bismo se orijentisali. Mi smo kao neke bilijarske kugle koje lete od martinele do martinele i – ne možemo da upadnemo u rupu. Onaj ko igra sa nama stalno promašuje. (…) Ovo ne može da se reši nikakvim savezima i opozicionim dogovorima, nego pobunom. Ne verujem više u bilo kakav mirnodopski preokret na izborima. Nema se više vremena za nove krađe i nove četvorogodišnje mandate zasnovane na prevari. Ljudi treba da izađu na ulicu. Ne moram da vas podsećam da govorim iz pozicije čoveka od 72 godine. Ne zanima me šta će biti za trideset godina, voleo bih da doživim promenu. Narod će da se pobuni. Da li će povod biti Kosovo, ili neka šmizla koja je uhvaćena u preljubi sa ne znam kim, to je nebitno. Bitno je da kresne trenutak pobune, da se ljudi ustalasaju. Živa bila pa videla kako je to zarazno. Ja sam učestvovao u demonstracijama ’68 godine, bio sam u Parizu, iskopali su kaldrmu u Bulevaru Sen Žermen i napravili barikade iza kojih su stajali Sartr i Simon de Bovoar sa studentima! U toku noći Trifo i Godar su prekinuli Kanski festival zbog studentske pobune i svi su otišli kući! Taj osećaj da čovek može nešto da uradi u svom životu i da vrlo brzo može da preokrene stvari je vrlo bitan. Kako se zove mlad čovek kome će prvom pući film, ne znam.”

(NIN, 23. 8. 2018. godine)