Postalo je “normalno” da građani polažu zakletvu predsedniku, a ne obrnuto

Kreativna direktorka komercijalnih i društveno angažovanih kampanja Nadežda Milenković kaže da je ovde postalo moguće “zahtevati bezrezervnu podršku za predlog koji se oteže kao Đekna, još ga niko nije obnarodovao, a ka’ će ne znamo”.

“Postalo je normalno – ne, postalo je uobičajeno, kao što i prebijanje u porodici može da se uobičaji ali nikada ne postane i normalno – dakle, postalo je ‘normalno’ da ne dobijete kaznu za divlju gradnju, ali da dobijete kaznu što ste očistili divlju deponiju, da se lekarski pregled čeka godinama, a inspekcijski nadzor nad svim mostovima dužim od sto metara navodno obavi u samo jednom radnom danu, da vlast ne ruši nelegalni objekat u zaštićenoj zoni, a da se svako malo obruši potporni zid na takozvanom koridoru, da ne možete da odbijete nezakonito nametnutu platnu karticu, ali možete da ozakonite dokazano plagirani doktorat…(…) Predsednica vlade, koja takođe kaže da vlada nema zvaničan stav o Kosovu, isto je zatražila da građani ‘stanu iza hrabrog i odvažnog Vučića’. (Hrabar i odvažan, zar to nisu sinonimi ili joj se činilo da jače zvuči?) Ona doduše, za razliku od tzv. ‘gradonačelnika sa Kosova’, ne preti da će ‘biti primorana da potraži po kućama i vilama’ one koji ne stanu iza hrabrog i odvažnog iako je predsednik države u svom najnovijem zaposedanju TV Dnevnika lepo objasnio da to nije pretnja već samo nespretna izjava. Jer je valjda normalno da banete u kuću onome ko se ne slaže sa vašim mišljenjem. Ili da ga sačekate ispred kancelarije, kao Olivera Ivanovića. Srećom pa su se mnogi odazvali javnom pozivu da se iskaže blanco podrška. Skoro da nema ko se od podržavalaca vlasti nije zapljunuo, a pri tom i pljunuo po svima koji nisu spremni da obožavaju sami ‘pokušaj’ da se rešava situacija sa Kosovom. Postalo je ‘normalno’ ne da predsednik države polaže zakletvu građanima već da je građani polažu njemu. I da ko ne položi zakletvu – dobije letvu u glavu.”

(Peščanik, 20. 8. 2018. godine)