Crna Gora daje državljanstvo za ulaganja

Vlada Crne Gore odlučila je da oživi projekat ekonomskog državljanstva koji bi, sudeći po oprečnim reakcijama, mogao pribaviti značajnu korist za državu, ali i naneti ozbiljnu štetu.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE), shodno novoj odluci Vlade će, od 1. oktobra, biti moguće steći crnogorsko državljanstvo po osnovu novčanog ulaganja u razvojne projekte. “Program ekonomskog državljanstva biće dostupan za najviše 2.000 najreferentnijih aplikanata iz zemalja koje ne pripadaju EU i to tokom ograničenog perioda od tri godine”, navodi se u vladinom saopštenju. Odlukom donetom 26. jula Vlada je oživela projekat koji je pokrenula još 2010. ali je od njega odustala pre pet godina, nakon sugestija iz EU. Prvo upozorenje već je stiglo i nakon nove odluke. Ambasador EU u Crnoj Gori Aivo Orav rekao je da bi crnogorska Vlada trebalo da “pažljivo razmotri pitanje ekonomskog državljanstva kako ne bi napravila bilo kakvu prepreku na putu ka EU”. Kako navodi RSE, čini se da je Vladina odluka suštinski doneta još pre dve godine kada je tadašnji premijer, a sada predsednik Crne Gore Milo Đukanović jasno nagovestio reanimaciju ovog projekta rekavši da su “od trenutka kada je Crna Gora prvi put normativno obradila ideju o ekonomskom državljanstvu, mnoge države uključujući i evropske zemlje usvojile takav model ekonomskog razvoja”.  Kazao je da su te države “obezbedile prilive u svoje finansijske sisteme koji se mere, ne stotinama miliona, već milijardama evra”. Na raspolaganju će biti dve varijante ekonomskog državljanstva. Prva podrazumeva ulog od 250.000 evra u neki, od Vlade odoboren, razvojni projekat u nerazvijenom području Crne Gore i druga – ulog u razvijeno područje po istim uslovima, ali u visini od 450.000 evra. U oba slučaja, Vlada će naplaćivati naknadu do 100.000 evra po zahtevu, a taj novac će se usmeravati u Fond za nerazvijena područja. Zamenik direktora nevladine organizacije MANS Dejan Milovac naveo je da Crna Gora do sada nije imala ekonomsko državljanstvo, ali jeste “počasno državljanstvo sa ekonomskim razlozima”, za kako je dodao, predlagane razne individue, navodno, zbog interesa Crne Gore. Najveće interesovanje javnosti su izazvala tri slučaja dodele crnogorskog državljanstva. Kontroverzni bivši premijer Tajlanda, Taksin Šinavatra dobio je 2009. crnogorska dokumenta po skraćenom postupku i bez objašnjenja. Malezijski biznismen i igrač pokera Vei Seng Pua, koji je 2014. bio uhapšen u Las Vegasu zbog organizovanja klađenja na utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu, crnogorski pasoš dobio je kao “osoba od posebnog značaja za državni, naučni, privredni, ekonomski i drugi interes Crne Gore”. Nekadašnji palestinski ministar bezbednosti Mohamed Dahlan, koji je svojevremeno optuživan za proneveru desetina miliona dolara iz državnih fondova, postao je crnogorski državljanin nakon ličnog zahteva tadašnjeg premijera Đukanovića. U obazloženju je stajalo da je palestinski biznismen veliki podržavalac crnogorske nezavisnosti i zaslužan za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa vladajućom porodicom UAE. Dahlan inače ima i državljanstvo Srbije, a 2013. je dobio orden od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića za učvršćavanje veza sa UAE.