Čovek bez mrlje je neupotrebljiv, što veća mrlja u biografiji – to veća moć

Pisac Dragan Velikić kaže da na vrh koji odlučuje o našim životima, politički i ekonomski, “mogu da se popnu samo ljudi sa prljavim biografijama, ono što se u narodu kaže – sa puterom na glavi”. Smatra da odnos prema stvarima (više) nije pitanje morala nego stomaka (ili možeš ili ne možeš da svariš).

“Što veća mrlja u biografiji, to garantuje veću moć, jer time je i potencijal za ucenjivanje veći, pa je takav čovek rado viđen u svakom biznisu, odnosno ‘biznisu’. Čovek bez mrlje je neupotrebljiv, on je disonanca, pucanj na koncertu, dok je čovek sa mrljom lak za manipulisanje, jednostavan da se kupi, da bude ucenjen, ali i da ucenjuje druge. Svako svakog u džepu ima. Bratstvo se širi, a mrlja je preporuka. Sumnjiva prošlost je kapital bez kojeg u Srbiji nema napredovanja u politici. A rekao bih – i ne samo u Srbiji. (…) Simpatični kriminalci postoje samo u filmskim limunadama, u životu to su ljudi bez osećanja, empatije, saosećanja za bilo koje ljudsko biće. To su silovatelji i mučitelji iz rata, oni što žive ljude zapale u crkvi, a onda njihove automobile voze, njihovom belom tehnikom trguju ili je u svoje kuhinje smeštaju… To su ljudi bez trunke odgovornosti jer rasprodaju ovu zemlju, jer trange-frange predaju i preprodaju jedni drugima fabrike, pozorišta, tuđe penzione fondove, televizije sa nacionalnim frekvencijama, oranice, žive ljude… Žive ljude! Na ulicu, bez plate, bez penzije, bez života. Postavljaju nepismene nesposobnjakoviće na odgovorna mesta; pristaju da – iako su nepismeni nesposobnjakovići – donose odluke sa dalekosežnim posledicama po druge ljude, po mnogo drugih ljudi. Zašto? Za glasački listić, jeftin ručak u skupštinskom restoranu, ukradene dnevnice. Ali, kad pominjem stomak, ne obraćam se ja njima, oni ga nemaju. Obraćam se ljudima koji ćute, trpe, prave se da ne vide, i pristaju da zaborave, za neku malu nadoknadu pristaju da zaborave da imaju stomak. I da ih boli.”

(Blic, 29. 7. 2018. godine)