Milošević je svoju harizmu gradio na odsustvu, a Vučić je sveprisutan

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević odgovarala je, između ostalog, na pitanje da li bi se Aleksandar Vučić mogao nazvati harizmatičnim liderom, “jer lideri oko kojih se pravi kult obično imaju harizmu”.

“Vučić nema nikakav harizmatski potencijal, nije ličnost tog tipa, mada bi voleo to da bude. On nema te kvalitete. Vučić je vrlo osrednji govornik, njegovi govori ne motivišu, on je ravna ličnost, ali izrazito autokratska. On širi strah oko sebe. On svoju poziciju gradi na nekoliko pretpostavki. Želi da stvori utisak da on danonoćno brine o Srbiji i zastupa srpske interese, dakle – da je zaštitnik Srbije. Ponaša se kao pater familias cele nacije, brine o svima i o svakom pojedincu. On je svugde prisutan, ali to nije harizmatska pozicija. Ne možete graditi harizmu kada ste non-stop dostupni. I Slobodan Milošević je bio prilično ravna ličnost, ali je svoju harizmu gradio na odsustvu. On se činio nedodirljivim, bio je iznad svih, nikada nije ulazio u dijaloge. Time se izuzeo i postavio na posebno mesto. Za razliku od njega, Vučić polemiše sa novinarima na konferencijama za štampu, prekida javne govore, izdaje naređenja ministrima. On je, dakle, sveprisutan, jedna vrsta svevidećeg oka koje bdije nad svima nama. Strah, koji se nakon dugo vremena ponovo oseća u javnom životu, počiva na osećanju da su instrumenti kontrole totalni.”

(Radio Slobodna Evropa, 11. 11. 2018. godine)