Izveštaj Evropske komisije: Srbija bez napretka u slobodi izražavanja

U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u 2018. godini Evropska komisija (EK) je naglasila da su “napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa s Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da određuju dalji ritam pregovora o članstvu” Srbije u EU.

U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, u koji je agencija “Beta” imala uvid, podvlači se da je “nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona”. To je, kako se navodi, “posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU”. Srbija je, ocenjuje EK, “u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova”. Ali, dodaje se da je “nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni međunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom”.  U izveštaju se ističe da je “politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja”. EK naglašava da je otud “hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU”. Takođe, navodi se da “više opozicionih stranaka od marta 2019. bojkotuje parlament” i ukazuje na to da su “postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti”. EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera. Dodaje se da je, “iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana”, i da sad “treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju”. U izveštaju se kaže da su “ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji”, da su “cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane”. “Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji”. Dodaje se da je Srbija u reformi pravosuđa postigla određeni napredak, ali zbog zabrinjavajućeg stepena političkog uticaja mora da osnaži nezavisnost sudstva i autonomije tužilaštva. Stepen političkog uticaja na pravosuđe ostaje razlog za zabrinutost, i Srbija, prema oceni EK, mora u prvom redu da učini vidljiv progres u jačanju nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva. Uz ocenu da postojeći ustavni i zakonski okvir ostavlja prostor za nedopušten politički uticaj na pravosuđe, u Izveštaju se navodi da će buduće izmene zakona morati da osnaže garancije nezavisnosti sudstva i obezbede potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnovan sistem postavljanja, napredovanja i premeštanja sudija i tužilaca. Naglašva se da i dalje postoji jak pritisak na pravosuđe i da državni funkcioneri, pa i oni najviše rangirani, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke, kao i sudije i tužioce.