Habermas: Medijska revolucija služi ekonomskim, umesto kulturnim ciljevima
Jedan od poslednjih velikih svetskih filozofa Jirgen Habemas (89), dao je opširni intervju za španski El Pais, u kome je, između ostalog, govorio o odnosu tradicionalnih i novih medija, ulozi intelektualaca i suštini medijske revolucije.
“Javna sfera je ključna za intelektualca, iako njena krhka struktura prolazi kroz ubrzan proces propadanja. Nostalgično pitanje: ‘Gde su nestali svi intelektualci?’ promašuje suštinu. Ne možete da imate posvećene intelektualce ako nemate čitaoce kojima ćete uputiti svoje ideje”, kaže Habermas.
Na pitanje da li je internet razvodnio javnu sferu koja je podržavala tradicionalne medije, a to je dalje negativno uticalo na filozofe i mislioce, Habermas je odgovorio potvrdno:
“Da. Još od Hajnriha Hajnea figura intelektualca je dobila na statusu zajedno sa klasičnom konfiguracijom liberalne javne sfere. Ipak, to zavisi od malo verovatnih društvenih i kulturnih pretpostavki, posebno od postojanja budnog novinarstva, sa referentnom štampom i masovnim medijima sposobnim da usmeravaju interes većine prema temama koje su relevantne za formiranje političkog mišljenja; a takođe i od postojanja čitalačke populacije koja je zainteresovana za politiku, obrazovana je, naviknuta na konfliktni proces formiranja različtih mišljenja, i koja ima vremena da čita kvalitetnu, nezavisnu štampu.
(…)
I pre nego što su centrifugalne i atomizirajuće tendencije novih medija došle na scenu, komercijalizacija pažnje javnosti je već bila okidač za dezintegraciju javne sfere. Primer za to su SAD i njena ekskluzivna upotreba privatnih TV kanala. Sada, novi vidovi komunikacije imaju znatno lukaviji model komercijalizacije u kome cilj nije eksplicitno pažnja potrošača, već ekonomska eksploatacija privatnog profila korisnika. Oni pljačkaju lične podatke korisnika bez njihovog znanja, sa ciljem da njima efikasnije manipulišu, ponekad čak i sa perverznim političkim ciljevima, kao što je bio slučaj u poslednjem skandalu sa Fejsbukom.
(…)
Od vremena kada je štampa bila izmišljena, što je pretvorilo svakog u potencijalnog čitaoca, bili su potrebni vekovi pre nego što je cela populacija postala pismena. Internet nas sve pretvara u potencijalne autore, i star je tek nekoliko decenija. Možda ćemo vremenom naučiti da upravljamo socijalnim mrežama na civilizovan način. Internet je već otvorio milione korisnih niša supkulture, gde se razmenjuju kredibilne informacije i važna mišljenja – ne samo blogove naučnika čiji se akademski rad pojačava ovim putem, već takođe, na primer, (forume) za pacijente koji pate od retkih bolesti i mogu da dođu u kontakt sa drugima u istoj situaciji na drugom kontinentu, kako bi podelili savet ili iskustvo. Postoje nesumnjivo velike komunikacione koristi, ne samo za povećanje brzine trgovine akcijama i spekulaciju. Previše sam star da sudim o kulturnom impulsu kojeg stvaraju novi mediji. Ali me nervira da prva medijska revolucija u istoriji čovečanstva najpre i najviše služi ekonomskim, umesto kulturnim ciljevima.
(El Pais, 25. maj 2018. godine)
