Evropskim putem unatraške, da l’ sam doš’o, il’ sam poš’o?

Koliko god čudno delovala slika Vučića kako se drži za ruke sa liderom “najvećeg zatvora za novinare na svetu“, kako se Turska često opisuje u zapadnim medijima, ni to, ni njegovi neobično česti susreti sa Vladimirom Putinom – ne govore o pripremi terena za odustajanje od zvaničnog strateškog cilja – priključenja EU.

Naprotiv – vrlo su rasprostranjene teorije prema kojima Vučićevo intenzivno “koketiranje“ sa Rusijom i Turskom, zapravo, ima za cilj širenje “straha“ na političkom Zapadu od rasta uticaja tih zemalja na rovitom Balkanu. A taj strah, procenjuje se, možda baš i ne bi uticao na ubrzanje procesa evrointegracija Srbije, ali bi samom Vučiću mogao osigurati neku vrstu “popusta“, odnosno žmurenja pred brojnim sumnjivim potezima na unutrašnjem terenu. O ovome više u analizi Istinomera.