Institut Istok-Zapad: Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu
SAD bi trebalo da nastave da podržavaju članstvo Srbije u EU, ali i poziciju Brisela da nema članstva bez priznanja Kosova i povinovanja politici EU prema Rusiji.
Ovo se navodi u izveštaju “Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu – Preporuke za američku diplomatiju”, američkog Instituta Istok-Zapad (East-West Institute) i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku (National Committee on American Foreign Policy). Ističe se da SAD treba da ohrabre EU da oživi dijalog Kosovo-Srbija koji mora da dovede do priznanja Kosova kao nezavisne države. Naglašava se da bi SAD “trebalo da ohrabre EU da ponovo potvrdi da je Kosovo na kredibilnom putu pristupanja, iako mu predstoji još mnogo posla, dok se Srbiji mora jasno staviti do znanja da njen put pristupanja EU zahteva priznanje Kosova uz razumevanje da kad Srbija postane članica EU ne može ometati eventualno članstvo Kosova u Uniji”.
Autori izveštaja, među kojima su predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter i bivši američki izaslanik u pregovorima o statusu Kosova ambasador Frenk Vizner, ocenili su da SAD i EU treba da se zajednički i koordinisano angažuju u rešavanju gorućih pitanja na Zapadnom Balkanu kako bi se sprečio potencijalni konflikt u regionu. Naglašava se da je potrebna “neposredna i odlučujuća akcija” SAD i EU, jer je “Zapadni Balkan, koji obuhvata BiH, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, ponovo postao područje koje zabrinjava zbog manjkavosti unutrašnjeg upravljanja, ekonomskih izazova, etničkih trvenja unutar regiona i spoljnih uticaja”. Dodaje se da je Vašingtonu potreban obnovljen i ojačan odnos sa Srbijom, najvećom i najjačom državom regiona koja “balansira na diplomatskoj žici, udvarajući se u isto vreme i Rusiji i EU”. Oscilacije politike EU prema regionu liderima Srbije daju priliku da nastave da uslišavaju ruske molbe kao što je osnivanje, kako se ističe, “kvazi vojnog” ruskog humanitarnog centra u Nišu. Napominje se da evropski lideri ne mogu očekivati od Srbije da se odlučno posveti EU ako članstvo i dalje izgleda daleko. Autori su istakli da ako Srbija ne može da sedi na dve stolice onda to ne može da čini ni EU. Članstvo Srbije u NATO treba da ostane opcija, ali, dodaje se, američka očekivanja moraju uzeti u obzir i istorijsko nasleđe vojnih operacija NATO u regionu, kao i verovatno glasno protivljenje Rusije. Zato saradnja sa NATO treba da se nastavi, uz podršku Srbiji da svoje bezbednosne veze sa Rusijom ograniči na obuku i trgovinu oružjem, piše u izveštaju. Ističe se da Kfor treba da ostane na Kosovu, ali bi postojanje stalne NATO ili američke baze u regionu nepotrebno provociralo Srbiju i Rusiju.
