Erik Gordi: Retorika iz devedesetih u celom regionu
Profesor sociologije politike i kulture na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erik Gordi u intervjuu za N1 rekao je da u poslednjih 20 godina “postoji zapanjujući nivo ponavljanja iste retorike razvijene u devedesetim godinama, jer u čitavom tom periodu vlasti zemalja regiona nisu razvile nikakav alternativni način da javnosti objasne da nešto treba uraditi, promeniti, da se sistem vlasti menja. Razlog zašto to nisu uradili je verovatno to što se nije promenio sistem vlasti”:
“Ako pogledate najpopularnije tabloide i slušate izjave nekih vodećih političara, namenjene za unutrašnju upotrebu, pomislićete da je ova zemlja opkoljena i neprekidno pod napadima, u opasnosti od nestanka. Vidite naslove u kojima Nemačka, Vatikan, Džordž Soroš, CIA imaju đavolski plan da izazovu haos. A, onda se političari sastaju sa liderima Evropske unije i onda ih uveravaju kako dele iste ciljeve, da imaju iste obrasce itd… Mislim da je to znak da su država i vlada prihvatile neke formalne obaveze kako bi imale neke koristi i nameravaju da ih slede na formalnom nivou. Ali, ne nameravaju niti da ih sprovedu u delo, niti da javnosti objasne šta to sve znači”, rekao je Gordi.
On je govorio i o etiketiranju u javnom prostoru: “Jezik je prepoznatljiv, njegovo poreklo je prepoznatljivo. I to dolazi iz paranoidnog perioda komunističke vladavine, posebnog dela komunističke strukture, ljudi iz vojnih bezbednosnih službi i slično i to vam govori o političkoj orijentaciji, obrazovanju ljudi koji su na vlasti i koliko se to malo promenilo… Ali postoji još jedna zanimljiva stvar. Vidite na koga se to odnosi. Na nevladine organizacije, na novinare, posebno na one koji iznose detalje o temama kao što je korupcija. I mada su svi termini kao strani plaćenici, špijuni, nijedan se ne odnosi na spoljnu politiku zemlje, tiču se odnosa države i javnosti. Koristi se jezik pretnji i ono što nam govori ta vrsta retorike je odakle vlast vidi da dolazi pretnja, a vidi da ona dolazi od mogućnosti da ih javnost pozove na odgovornost, da mogu biti odgovorni za upravljenje različitostima u perspektivi i mišljenjima”.
Gordi zaključuje da će EU tolerisati sve mane demokratije u zamenu za sigurnost “da će se uvek baviti istim ljudima kojima mogu da postavljaju zahteve”:
“To je kao neka trgovina i oni to zovu stabilnošću. To bi bio kontinuitet na vlasti male grupe sa ograničenim legitimitetom, koja spolja kratkoročno izgleda stabilno. U suštini to nije stabilno. Oni mogu da izgube vlast i ako se to dogodi, a nema konkurentnog političkog sistema i različitosti mišljenja, nema grupe koja bi ih zamenila na vlasti i što je važnije, nema onih koji su sposobni da izgrade demokratski sistem nakon promene vlasti. Tako da imate manje-više istu stvar”.
