Strategija EU: Normalizacija s Kosovom do kraja 2019, članstvo u EU 2025.
Srbija bi najkasnije do kraja 2019. trebalo da ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi od EU dobila završna merila, krenula dalje u pregovorima i 2025. postala članica EU.
Ovo se navodi u poslednjoj verziji nove strategije proširenja EU u koju je agencija “Beta” imala uvid. Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU. “Uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo bi da budu spremne za članstvo do 2025”, navodi se u dokumentu, koji bi trebalo da bude zvanično predstavljen 6. februara. Dalje se navodi da će Evropska komisija (EK) 2021. pripremiti mišljenje sa procenom efekata buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne evropske politike, poput slobode kretanja ljudi, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta. Uz pretpostavku da su ispunjena sva završna merila za sva pregovaračka poglavlja, članice EU bi na međuvladinoj konferenciji krajem 2023. mogle da se slože da zatvore pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom. Zatim bi 2024. bio potpisan Ugovor o pristupanju posle mišljenja EK, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta o prijemu novih članica. Usledila bi ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama EU i državama koje pristupaju, što bi omogućilo završetak procesa krajem 2025. Kada se govori o trenutnoj situaciji, ističe se da region mora da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije na svim nivoima vlasti, kao i protiv političkog uticaja i kontrole nad medijima, da sprovede reforme kako bi unapredio konkurentnost ekonomija i da reši bilateralne sporove.
Napominje se i da je vremenski okvir određen strategijom samo indikativan, da zemlje koje streme EU mogu ubrzati ili usporiti proces i da princip “po zaslugama” znači da zemlje koje su trenutno u ranoj fazi imaju mogućnost da nadoknade zaostatak. Kako je navedeno, regionalni lideri ne smeju da ostave sumnje oko svog strateškog opredeljenja, već moraju preuzeti odgovornost za političku jasnost i smer. EU sa svoje strane treba da obezbedi da zemlje članice svoje građane informišu o činjenicama u vezi sa mogućnostima i izazovima procesa. EK će podržavati taj posao poboljšanjem komunikacije između država i EU.
