Rastislav Dinić / Foto: Medija centar

Populizam je pogrešan odgovor na prave probleme

U tekstu na Peščaniku, Rastislav Dinić primećuje dve različite koncepcije pojma populizma koje su se mogle čuti na promociji knjige Jana-Vernera Milera. Jedan je onaj kojeg su predstavile Dubravka Stojanović i Vesna Pešić – da je populizam suprotnost demokratiji, i da je za njega ključna reč anti: “protiv elita, protiv kapitalizma, protiv liberalizma, on je antimodernizacijski, antizapadni, antievropski“.

No, po Janu-Verneru Mileru, piše Dinić, “nema sumnje da je populizam opasnost po demokratiju, ali njihov odnos nije odnos puke suprotstavljenosti; on je kompleksniji i ambivalentniji – ‘populizam je stalna senka predstavničke politike’“.

“Miler piše: ‘Ni tehnokrati, ni populisti ne misle da ima potrebe za debatom. U izvesnom smislu i jedni i drugi su apolitični. Otuda nije neverovatno pretpostaviti da jedni drugima utiru put, jer legitimizuju verovanje da nema mesta istinskom neslaganju. Uostalom, u oba slučaja se tvrdi da postoji samo jedno rešenje – programska politika u prvom, autentična narodna volja u drugom.’
(…)
Osnovna odrednica populizma po Mileru je antipluralizam, a ne ovaj ili onaj skup ekonomskih politika. Miler ne smatra da birače koji glasaju za populiste treba otpisati kao iracionalne ili autoritarne, pa čak ni kao ubeđene populiste. Populistički režimi, podseća on, dolaze na vlast najčešće kroz najnormalnije mehanizme parlamentarne demokratije. Birači koji ih dovode na vlast glasaju za njih iz najrazličitijih razloga, ali pre svega zato što čine upravo ono što im ‘teorija demokratije kaže da treba da rade’ – da kazne vlast kojom nisu zadovoljni. ‘U Mađarskoj je do 2009. bilo jasno da je socijalistička partija korumpirana i problematična na mnogo načina. Šta onda radite u dvopartijskom sistemu? Glasate za drugu stranu.’
(…)
Populizam je pogrešan odgovor na prave probleme. On podrazumeva isključenost širokih slojeva društva iz procesa odlučivanja, tehnokratsku antipolitiku, socijalno raslojavanje i krizu demokratije. Zato mu se možemo suprostaviti samo inkluzivnošću i otvaranjem prostora za šire građansko učešće u politici, a nikako ponavljanjem istog gesta isključivanja koji je i izazvao populistički revolt.”

(Peščanik, 1. decembar 2017)