Koliko bi bilo ljudi na skupovima vlasti da se dolazi dobrovoljno?

Novinarka Olja Bećković kaže da je napustila balet i glumu, kad je shvatila da “talentat i želja da si talentovan ne spadaju u isti red”.

“Hvališem se svojim darom da odustanem od svojih želja da budem nešto za šta nemam dara, ni znanja, ni umeća? Da, tom maramicom mašem. Zamisli kad bi i ti koji ovo čitaš iz kancelarije gde ti nije mesto imao moj dar, koliko bi nam svima bilo bolje. Bila sam na sceni i znam razliku između aplauza i ‘aplauza’. Najstrašnije je bilo kad nas unapred obaveste da je predstava ‘otkupljena’. Samo bolesna sujeta može da te spase od duboke depresije posle klanjanja na naručeni aplauz sindikalno organizovane publike. Strašan je osećaj kad izlazim na binu, a u publici sede tvoja kuma i njena najbolja prijateljica. Ali je mnogo bolje od onog kad je puna sala na silu uteranih. Šta kaže tvoje iskustvo, moj ministre? Jadno je tvoje likovanje, maleni, nad brojem ljudi koji se 6. oktobra okupio na Trgu republike na poziv Saše Jankovića. Ti dobro znaš da ih na vašim skupovima ne bi bilo ni toliko da dolaze dobrovoljno. Nisi ti jedini diletant ili šmirant kome ne pada na pamet da odustane. Možda zato što znaš da kao što nisi za to gde si, nisi ni za šta. Ili je nešto drugo u pitanju?”

(Blic, 11. 10. 2017. godine)