Sporan predlog zakona o nacionalnom DNK registru
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, koji je stigao u Skupštinu, ima manjkavosti i nedoslednosti.
On je u pismima predsednicima odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova upozorio da analiza DNK, odnosno biološkog materijala predstavlja “najinvazivnije zadiranje u privatnost”, i da se njom može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one iz kategorije najosetljivijih. Zbog toga se ovome mora pristupati sa “zaista posebnom pažnjom”, naveo je poverenik. To, između ostalog, podrazumeva jasno i precizno definisanje kruga osoba u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka. Šabić je ukazao da je u toku pripreme zakona predlagačima dao mišljenje, u kojem je ukazao na manjkavosti i nedoslednosti, kao i na neusklađenost teksta zakona sa osnovnim evropskim i međunarodnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka. Kako navodi, zakon je neuskađen sa Preporukom Saveta Evrope o genetičkoj privatnosti i ne poštuje standarde uspostavljenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava. On je napomenuo da njegove primedbe nisu uvažene. Prema Šabićevim rečima, u predloženom zakonu nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o osobama koje su osumnjičene za izvršenje nekog krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, s jedne strane, i oštećenih izvršenjem krivičnog dela (žrtve), s druge strane. Isto tako, ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između osumnjičenih, okrivljenih, pravnosnažno osuđenih ili pravnosnažno oslobođenih.
Poverenik je upozorio i da Ustav Srbije u članu 42 utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. “Isključivo zakonom, ne podzakonskim aktima, s čime je u suprotnosti da bliže propise o načinu vođenja nacionalnog DNK registra propisuje Vlada, kako je to predviđeno Predlogom zakona”, naveo je poverenik.
